Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чим желиш да помогнеш, онда си херој

БНР Новини
Фотографија: timeheroes.org

Данашњи супер хероји о којима ће бити речи, нису Бетмен или Жена-мачка. Они не поседују натприродну снагу и не јуре за негативним херојима, али имају велика срца и воле да чине добра дела. У већини случајева то су млади људи између 16 и 35 година, који живе у већим насељеним местима и не штеде своје време и снаге да би помогли људима у невољи. Интересантно је да су три четвртине њих даме. А повод да се нађу у центру пажње је Међународни дан волонтерства који обележавамо 5. децембра.

И пошто смо већ рекли да су то већином млади људи, најприродније место где се организују је наравно интернет и тачније платформа timeheroes.org. Сам сајт је плод добровољних напора троје ентузијаста - Јане Бирер-Таваније, Алека Андрејева и Павела Кунчева. Настао је у вези са доста песимистичким за нашу земљу резултатима испитивања Евробарометра од пре 5 година, према коме је Бугарска на последњем месту од тадашњих 27 земаља чланица ЕУ када се ради о волонтерству. Данас је ситуација знатно другачија, уверен је Павел. Уосталом, бројке говоре саме за себе. За три године од како постоји, само преко TimeHeroes скоро 20.000 волонтера учествовало је у 615 мисија, у 67 насељених места широм земље. Које иницијативе уживају највећу подршку?

"Највећу подршку и пажњу изазивају иницијативе у вези са дететом коме треба да се помогне – прича Павел. - Рецимо, имамо једну веома популарну мисију – читање књига деци која пате од болести бубрега и налазе се на болничком лечењу. Зовемо све те иницијативе мисијама, зато што сви хероји имају мисије које извршавају. Исто тако с времена на време прикупљамо неновчане донације за различите намене. Сада се пред Божић и Нову годину организују разноразне приредбе: божићни базари, изложбе, акције, а новац од продатих предмета користи се за неку племениту мисију. Преко нашег сајта успели смо да прикупимо помоћ за избеглице – одећу, покућство, потрошне ствари и сл."

Према једном националном проучавању из прошле године екологија, рад са децом и младим људима, култура, спорт, помоћ старим и немоћним особама и различите социјалне кампање су сфере које су најчешће у жижи пажње волонтера. А ко су организатори свих тих племенитих иницијатива?

"Имамо најмање десетак људи који се активно баве волонтерством и учествују у различитим мисијама. Управо они једног тренутка постају организатори – каже Павел. - Такав активан волонтер је рецимо Георги, који је и сам организовао мисију у софијском насељу Љулин. На простору између солитера створили су биолошки врт где производе компост и гаје поврће. Преко нашег сајта он је нашао истомишљенике. Једна девојка, такође активна волонтерка која је учествовала у различитим кампањама, касније је сама организовала серију акција на чишћењу софијских паркова. Иначе, у већини случајева организатори волонтерских иницијатива су невладине организације."

И пошто смо рекли да је за сада преовлађујући део мисија сконцентрисан у већим градовима, Павел и његови пријатељи су себи поставили за циљ да покрену и мала насељена места и мотивишу њихове становнике да се сами организују. Таквих примера, макар и малобројних, већ има:

"У родопском селу Влахи постоји невладина организација која је покренула иницијативу "Школа у природи". Реч је о својеврсном природњачком центру у коме се гаје биолошки производи, стварају се различити вртни елементи, стазе, травњаци, водене површине. За све те радове потребни су волонтери. Веровали или не, доста житеља Софије суботом и недељом долази у село и укључује се у разноразне активности, што је не само племенито и хумано, него и здраво."

Превела: Катарина Манолова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30