Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стицање високог образовања смањује ризик од незапослености

Фотографија: БГНЕС

Око 900 лева (450 евра) износи просечна основица доприноса за социјално осигурање особа са завршеним високим образовањем у Бугарској. Удео пријављених незапослених међу њима је 3,77 одсто, што је отприлике три пута мање од просечне стопе незапослености у земљи. Проблем је у томе што мање од половине стручњака са високом спремом (46 одсто) ради посао који тражи високо образовање. То је део закључака донетих на основу најновије Рејтинг листе високих школа у Бугарској.

Тренутно на 51 високу школу у Бугарској уписано око 238.000 студената. Трећина њих студира два убедљиво натраженија смера – економију и администрацију и управљање. Према анализама тржишне реализације дипломаца, тек 30 одсто успева да се запосли у струци. Најнижа стопа незапослености (испод 1 одсто) и највећи степен примене стеченог образовања (више од 90 одсто) забележено је међу свршеним студентима медицине, фармације и Војних академија.

„Проблем високошколског образовања у Бугарској је тај што оспособљава стручњаке са високом спремом за које тржиште рада не показује интерес – коментарише Георги Стојчев, председник конзорцијума у чијем су саставу Институт „Отворено друштво“, социолошка агенција MBMD и „Сирма група“, који раде статистичке моделе у развоју рејтинг система. – Имамо проблем са погрешном структуром високог образовања. Неки привредни сектори жале се на мањак стручњака, рецимо такви су здравство и ИТ сектор, док се истовремено велики број студената у неким смеровима школује за кадрове за које у Бугарској нема довољно радних места. Оптимизација ове структуре може довести до повећања ефикасности јавних и приватних инвестиција. Дакле циљ би био да истим износом средстава који смо до сада инвестирали, обезбедимо већи ниво реализације дипломаца и постигнемо много већу усклађеност тржишта рада са уписним квотама на факултетима. За то је потребна боља информисаност кандидата за упис на високе школе приликом њиховог избора.“

Заменик министра образовања и науке проф. Николај Денков такође сматра, да је тренутно најозбиљнији проблем избор који чине кандидати за упис на факултете. Зато Министарство планира да организује информативну кампању међу ученицима 10. и 11. разреда што ће им помоћи у професионалној оријентацији. По његовом мишљењу, промене у средњем и високом образовању треба да се врше усаглашено са потребама тржишта. Ево шта је он још рекао о мерама које треба предузети да би се решио структурни проблем високог образовања у земљи:

„Све шире ће бити маказе између доброг финансирања оних који гарантују квалитетну обуку и добру реализацију и слабог финансирања, укључиво обустављања средстава оним смеровима на високим школама чији стручњаци немају добру реализацију на тржишту рада. То ће бити најбољи инструмент промене који је уосталом већ заживео у пракси. Други важан финансијски инструмент је оперативни програм „Наука и образовање за паметан раст“. У њему је предвиђено неколико мера за јачање тако званих приоритетних праваца. Још увек није прецизирано који су смерови на том списку, али нема никакве сумње да ће инжењерска струка и информационе технологије бити стављене у сам врх листе. Студентима и предавачима у тим струкама биће пружени посебни подстицаји. Студентима ће бити обезбеђене наменске стипендије. Инвестираћемо у наставно-материјалну базу. Истовремено неке друге специјалности које оцењујемо као неперспективне, неће добити новац из тог оперативног програма.“

И ове године систем за рангирање институција високог образовања показује да је лидерску позицију задржао Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“. На челним местима су још Медицински универзитет, Технички универзитет и Хемијско-технолошки и металуршки универзитет, сви у Софији.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00