Након петомесечног мукотрпног чекања и дугих протеста због пасивног односа и тромости надлежних органа, четврт милиона индивидуалних депонената и 6.000 фирми најзад ће бити у прилици да добију натраг своје законом гарантоване депозите у висини до 100.000 евра из пропале Корпоративне трговинске банке. У четвртак је у филијалама 9 домаћих банака кренула исплата депозита и за свега један дан исплаћено је преко 500.000 евра. Сада се економски експерти питају где ће отићи огромни за бугарске размере финансијски ресурс од 1,6 милијарди евра. Истини за вољу, он се неће излити из већ бивше банке одмах и одједном, јер је рок за исплату депозита 5 година. Међутим, мало ко ће се од депонената КТБ-а одлучити да му паре тек тако мирују без надзора. Постоји неколико могућности. Једна је да депоненти добију своје паре у готовини. Према првим подацима банака које сервисирају штедише КТБ, ова варијанта није баш веома популарна и за њу се за сада определило тек око 1 одсто депонената. Са економског аспекта то наравно није добро, јер су многи економисти очекивали да се тај новац појави на тржишту и оживи потрошњу уочи божићних и новогодишњих празника, да би замрли бизнис добио толико потребан импулс. Друга могућност је да депоновани новац буде трансферисан у другу банку у земљи која ужива довољан углед. И како изгледа, већина депонената опредељује се управо за ту другу варијанту. То значи да ће се у банке у земљи улити нова, значајна количина новца, који ће ојачати њихово финансијско здравље и повећати њихову и онако огромну ликвидност, што ће додатно стабилизовати банкарски систем у земљи. Очигледно да ова хиперликвидност не радује бог зна колико кредитне институције и само их тера да смањују камате депозита. С друге стране међутим и прекомерне количине новца у банкама ће их приморати да спусте каматне стопе кредита. У крајњој линији сав ће се тај новац ипак улити у економију.
Превела: Катарина Манолова
Политички циљ Владе је пуноправно чланство Бугарске у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) до краја 2026. године, изјавио је потпредседник Владе Гроздан Караџов током сусрета са представницима британске пословне заједнице у Софији...
Општински савет у Карлову донео је одлуку да покрене процедуру за промену статуса земљишта на којем је планирана изградња фабрике за производњу барута и муниције, у сувласништву компаније Вазовски машински заводи /ВМЗ/ и немачког концерна „Рајнметал“,..
Са преко 50 година искуства, Бугарска жели да настави инвестиције у нуклеарну енергетику. Седамдесет одсто становништва земље то подржава, рекао је министар енергетике Жечо Станков на бугарско-корејском енергетском форуму у Софији. „Не можемо сами..