Станимира Петрова са ентузијазмом руши стереотип да је бокс само за мушкарце. У време када се Бугарска све ређе кити спортским одликовањима, и не због недостатка потенцијала, већ због мањка добре политике, она је одлучно освојила светску титулу првака у категорији до 54 килограма. Прву у женској конкуренцији за Бугарску! То се десило на Светском првенству у боксу у Кореји, где је шармантна Бугарка дошла до злата после пет блиставих борби против снажних ривалки, међу којима су биле и добитнице одликовања са европских и светских шампионата.

„Мени је свака борба била као финална. Тако да сам у ствари имала пет финала“, разоткрива своју тајну шампионка. Она је остварила свој велики сан – да чује химну Бугарске са највишег степеника почасног постоља. „На том такмичењу сам била сигурна у себе. Једноставно сам се опуштала и мислила само о томе да се забављам на рингу. И већ у полуфиналу и финалу, када сам осетила подршку свих мојих другова и познаника, а и много мојих сународника, када сам излазила за борбу понављала сам себи да се такмичим за Бугарску. Желела сам да Бугари буду поносни на мене“, каже Станимира.

23-годишња боксерка је била права сензација турнира, јер је дошла до највишег одликовања после свега две године у том спорту. Изабрала је бокс као факултативни предмет на Националној спорској академији у Софији. У ствари одлуку је донео њен отац, али када је први пут ступила на ринг одмах је схватила да је то њен животни позив. Свакако, успех не долази сам. Станимира сматра да су 15 година бављења теквондом одлична база за њене победе на боксерском рингу: „Да нисам имала искуства и вештине теквондо борца, не мислим да би успех дошао толико брзо. Теквондо ми дао покретљивост нога – лево, десно, напред, назад, или, како неки сликовито кажу „плес на рингу“. Теквондо ми даје и смисао за дистанцу, време, за избор тачног тренутка задавања ударца, блокирања противника.“

Да ли јој је било лако да као жена савлада психолошку баријеру да удари човека?

„Понекад ми је тешко и станем. Али, на крају крајева, ми излазимо на ринг да се боримо. То је наш посао“, каже Станимира и подвлачи да је ван ринга други човек. Воли да црта, да плеше, да слуша музику, да се забавља као свака нормална девојка. Наравно, ако има времена, јер је спорт изнад свега.

„Тренирам два пута дневно по два сата. Али то није ништа - каже светска првакиња. - Време које посвећујем боксу не своди се на та четири часа дневно. У ствари, стално размишљам о томе како да се развијам у спорту. Дакле, посвећујем боксу свих 24 часа, јер чак и ноћу понекад сањам да се такмичим.“

Водећи животни принципи младе шампионке су самодисциплина и самоконтрола, што је посебно важно за ринг, „јер човек треба да буде миран. Само када је миран он може да испољи своје праве способности. А у тренуцима јарости човек не размишља и може да се сам изгуби“, убеђена је Станимира Петрова.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива