Бугарска је на 44. месту у свету у погледу услова за развој предузетништва. Наш северни сусед Румунија нас претиче за две позиције, а иза нас су Мађарска, Италија, Хрватска и Црна Гора. То стоји у подацима Глобалног индекса предузетништва за 2014. г., који израђује Институт за глобално предузетништво и развој на бази 14 критеријума.
Индекс мери „здравље“ предузетничког екосистема у 130 земаља света. Предузетничке вештине, пословни њух, иновативни процеси – то су области у којима се наша земља представља успешно. Супротно нашем убеђењу да смо добри у сфери технологија, према резултатима истраживања, треба да уложимо више напора у њихово освајање.
Објашњење домаћих стручњака је да тренутно рачунамо пре на људе који се сами школују, какви су у ствари IT-експерти. Анализа Industry Watch-а сведочи да се предузетнички екосистем развија брзо у последњих 5 година, али већи део новостворених фирми послује у IT сфери. Ово је истраживање спроведено у лето ове године по наруџбини фондације „Америка за Бугарску“. Циљ је разоткрити недостатке екосистема како бисмо били у стању да ефикасно подржавамо грант шеме. Који су основни закључци истраживања? На ово питање одговора Георги Стојев из Industry Watch Бугарска:
„Бугарски предузетник има у довољној мери добар приступ финансирању, тј. када имаш добру идеју, новац ће се увек наћи. Оно што нам фали су добри менторски програми. Другачије речено, култура предузетништва у Бугарској је и даље у развоју, чак бих рекао да је у ембрионалној фази. Постоји велика концентрација финансија и напора у сфери високих технологија, и пре свега IT-сектора, исто као и географска концентрација у Софији. Тако да је приступ предузетника из Јамбола који, например, разрађује прототипе нових ђонова за ципеле, отежан због његове удаљености од свега што се дешава у срцу екосистема и његова индустрија остаје на маргини.“
Два основна фонда за подстицање почетника – LaunchHub и Eleven, су препознатљиви код нас, али и они инвестирају претежно у IT-фирме, док ризични капитал не достиже до традиционалних индустрија. Образовни програми из области предузетништва су усредсређени на стицање техничких вештина, попут писања бизнис планова, а не само на развој иновативности, креативности и предузетничке културе. Према Георгију Стојеву, треба подстицати младе људе да пробају нове ствари, да експериментишу и да буду иновативни, чак и ако им идеје не успевају. Проблем је такође да бугарски предузетник има негативан имиџ. „Немамо хероје, немамо историју успеха, који би инспирисали младе и охрабрили их да постану предузетници - каже он. - Наша основна препорука је усмерити напоре на формирање културе предузетништва, почев од васпитања најмлађих, јер радити са студентима у ствари је прекасно. Треба да радимо са ученицима, па чак и са малишанима у обдаништима. Треба да стимулишемо и друге индустрије, не само софтверске, и да радимо активније не само у Софији, него и у осталим универзитетским градовима у земљи. То би био корак у исправном правцу.“
Џуниор Ачивмент Бугарска је невладина организација која већ више од 17 година ради на подстицању предузетничког духа преко различитих образовних и практичних активности у сфери економске и финансијске писмености, пословних умећа, лидерства и стратегија успеха. Према Вањи Кастревој, заменику министра образовања, нови нацрт закона о предшколском и школском образовању такође ће подстицати развој предузетничког духа међу ученицима.
Превод: Александра Ливен
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..