Стално растући дуг државне електричне компаније који већ премашује 1,5 милијарди евра, предстојеће затварање термоелектране „Варна“ која је друга по инсталисаној снази термоелектрана у Бугарској и на Балкану, поновно одбијање банака да одобре кредит државној компанији „Булгаргас“ - монополисти у снабдевању гасом из Русије, масовне кадровске рокаде на врху хијерархије електроенергетског система... То је само летимичан поглед на покренуту лавину проблема која прети да уништи бугарску енергетику.

Тачно је да снабдевање струјом предузећа и домаћинстава још увек није прекинуто, да руски гас и даље стиже у Бугарску у уобичајеном режиму. Међутим, у целом енергетском систему може доћи до кратког споја, а колапс се може догодити у било ком тренутку. Зато није случајно што је једна од првих мера новог министра енергетике Теменушке Петкове била хитна и комплетна ревизија читавог енергетског сектора, која мора да утврди колико је велика финансијска рупа и да назначи мере за њено попуњавање.

Угледни енергетски стручњаци и аналитичари у својим извештајима наводе три главна узрока кризе у коју је запала енергетика. Они на прво место стављају недоследну и популистичку политику већине влада у последњих десетак година. Вођене агресивним популизмом, оне су доследно и супротно свакој економској логици одбацивале, блокирале или грубо саботирале одлуке наводно независног енергетског регулатора. А он је са своје стране инсистирао да цене струје за крајње потрошаче буду такве како би електране и електродистрибутивна предузећа могли нормално функционисати, остваривати инвестиције и побољшати квалитет производње и дистрибуције.

Други главни узрок кризе у бугарској енергетици јесте лош менаџмент већине фирми и предузећа који су још увек у државној својини. Овде треба указати на политичка именовања на руководећим функцијама, доношење одлука које иду у корист одређених политичких странака и пословних кругова везаних за њих; енормне злоупотребе финансијских средстава и манипулисање државним наруџбинама, као и на погрешне управљачке одлуке.

Трећи и можда најважнији узрок великих турбуленција у сектору енергетике, који је у ствари у великој мери природни резултат два горе наведена узрока, јесу цене електричне енергије. Оне не омогућавају произвођачима и трговцима да раде нормално и да остварују довољну добит како би били у стању да понуде квалитетне производе и услуге.

Закључно са 1. јануаром 2014. г. струја у Бугарској била је за 45 одсто јефтинија од просека ЕУ, три пута јефтинија него у Немачкој и око четири пута нижа од цене струје у Данској. Због тога се код друштва стварају нереална очекивања да ће тарифе електричне енергије остати трајно ниске. Ово је један од закључака анализе стручњака Лабораторије за управљање ризицима при Новом бугарском универзитету, којом руководи бивши премијер Иван Костов. Бугарска је међу 11 земаља ЕУ које имају „дефицит“ цена електричне енергије и треба да предузму мере, тврди се у извештају Европске комисије. У овом случају „дефицит“ значи да актуелне цене не покривају стварне трошкове енергетских компанија. Поменутим земљама Брисел препоручује да реше тај проблем, укључујући преко повећања тарифа и такси, које би било праћено повећањем државне помоћи најсиромашнијима за плаћање рачуна за струју. Међутим, када у категорију најсиромашнијих у једној земљи спада већина њеног становништва, једначина изгледа практично нерешива. Такав је случај са Бугарском и за сада се не назире светлост на крају тунела.

Превела: Марина Бекријева