Кристијан Крстев, министар саобраћаја у привременој влади Марина Рајкова је за Божић себи пожелео породицу и дете. Пре министарске фотеље он је прешао пут од експерта до шефа дирекције у Министарству саобраћаја, био је на челу борда аеродрома Бургас, председник одбора директора луке Варна. Није се колебао и оставио је државну службу да би упловио у воде приватног бизниса – ударио је у Бугарској темеље једне од међународних нискобуџетских авио-компанија. Млади мушкарац је осим својом успешном каријером у свету бизниса и политике на себе скренуо пажњу јавности и својим духовним трагањима. Недавно је Кристијан Крстев постао ипођакон.

Ево шта је он рекао о овој својој одлуци и о њеном значењу: „Она је израз смерности, баланса између секуларног и духовног. То је и тренутак када скидаш светску одећу, улазиш у цркву и облачиш одећу свећеносца, чтеца, појца, онога ко помаже при обредима и на богослужењима. То је најнижи степен у црквеној хијерархији. Противно свим спекулацијама, ја немам амбиције да напредујем у духовној хијерархији.“

Кристијан Крстев каже, да је за њега Бог љубав, а вера је лични осећај. За снажну везу са хришћанским вредностима улогу је одиграла његова породица. Каже да му је прадеда био црквени одборник, као и да су му стриц и сестра богослови. „Последњих година сам почео све чешће да се састајем са духовним људима, немам у виду само духовнике. То ми је помогло да развијем своју веру и начиним овај корак“, додаје он. У вези са распрострањеним ставом да је вера за слабе људе, каже: 

„Рекао бих да се управо снажни људи ослањају на веру. Они могу да смирено поднесу све недаће, док им свако телесно или материјално искушење може нашкодити. Када је човек смеран, када се избори са својим егом, он може у правом смислу бити онакав какав јесте. Тада почиње да гради, да буде другачији од осталих. Истина је да често упиру прстом у нас, често нас не разумеју… У 21. веку добровање није широко прихваћено.“

Кристијан Крстев је убеђен да ће Црква тек имати веома активну улогу у друштву. Основ за то даје му чињеница да су за митрополите изабрани и млађи људи којима су животни проблеми савремене генерације много ближи. Да ли у политици има места хришћанским принципима?

„Непринципијелна политика је краткорочна и често пута не води никуд – категоричан је он. – Неки политичари улазе у политику да би чинили добро и они су принципијелне личности. Тачно је да у политици треба чинити компромисе у циљу проналажења најбољег баланса, како би људи боље живели и како бисмо градили нешто боље за боље сутра. Немогуће је да не повезујемо политику и духовне ствари.“

За себе каже да док је био министар, није правио компромисе са својим уверењима. На питање где види своју будућност – у бизнису или у политици, он одговара овако:

„Нисам напустио политику да бих се вратио тамо. Увек сам био друштвено ангажован. Увек сам се трудио да помогнем чиме могу и нећу се крити у сенци. Наравно, бавим се бизнисом, али то ми не смета да браним како духовне, тако и секуларне вредности.“

Кристијан Крстев каже да су по њему истински важне ствари у животу љубав, породица, поштовање међу људима и вера у Бога. Зато и светао празник као што је Рождество Христово увек проводи са својом породицом:

„Окупљамо се у кући мог оца и ово је заиста посебан тренутак. Размењујемо мисли, емоције, журимо да једно другоме испричамо све што до тада нисмо успели. Верујем у породицу и на Божић позивам људе да чувају породицу, јер је она храм Божји. Видимо да се већ свака друга породица распадне, што се посебно односи на младе. Свако јури за неким својим циљевима, гледа свој его, а компромиса је све мање. Од тога пати цело наше друштво. Покажите већу толеранцију један према другоме! Морате имати мало више смерности и прогутати свој его! Верујте у ситне ствари, радујте се њима! Живот је сувише кратак да би се пропустили сви лепи тренуци!“

Превод: Албена Џерманова