Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добродошли у град Етрополе

Фотографија: архива

Етрополе је мали град. Удаљен је од Софије 81 километар североисточно. Импресионирају његове добро очуване куће из доба бугарског националног препорода. Неке од њих су претворене у атрактивне породичне хотеле и нуде добре услове за одмор у дивном амбијенту.


Међу знаменитостима града је сахат кула у центру која је изграђена 1787. г. Она је висока 20 метара и рађена је од речног камена и бигара. На почетку је грађена као одбрамбени торањ, али скоро век касније је претворена у градски часовник. У прошлости Етрополе је био познат као важно занатлијско средиште. У локалном Историјском музеју, који се налази на листи 100 националних туристичких објеката Бугарске, гости се могу упознати са јединственим предметима који сведоче о некадашњем животу мештана. А и зграда музеја је сама по себи архитектонски споменик. Кућа је подигнута 1853. г. и прво је била конак, а после Ослобођења тамо се налазила општина града, затим градски народни савет, а од 1968. године је претворена у Историјски музеј.

Више о граду Етрополе и богатој збирци музеја сазнајемо од његовог кустоса Тање Денове:


„У 10 изложбених сала представљамо културно-историјско наслеђе региона и града. Први досељеници у Етрополе су Трачани. Они су се ту настанили у 7-6. веку пре нове ере. Постоји неколико хипотеза о пореклу имена града. Једна је да је оно наследник трачке речи „етропара“ која значи „брза река“. Друга је везана за старобугарску реч „антрополе“ или „унутрашње, затворено поље“. Етрополе се налази на главним древним путевима, који повезују северну Бугарску и Дунав са Тракијом и Македонијом. То условљава и економско благостање града у прошлости. Преко различитих предмета покућства и накита у сали „Археологија“ приказујемо живот Трачана на нашем поднебљу. Током Првог и Другог бугарског царства Етрополе је био један од главних центара вађења гвожђа, бакра и злата. Касније, у 15-17. веку, град је постао центар рударства и металургије. У доба препорода овде се успешно развијају 42 заната, а град је био посебно познат по својим вештим мајсторима кујунџијама, казанџијама, кључарима итд. У централној сали музеја смо представили уметничко мајсторство Бугарке и њен смисао за лепоту. Поставка представља аутентичне костиме из нашег региона – типичну невестинску и девојачку градску одећу или тзв. „гизију“ – свакодневну кошуљу, исто као и мушку одећу. У прошлости Етрополе је био важно духовно и просветитељско средиште. А експозиција на другом спрату садржи дела етрополске калиграфско-ликовне школе из 17. века. “


Међу знаменитостима града Етрополе је и Арнаудовљева кућа из 1850. г. која је такође претворена у атрактивни музеј. Некада је она била дом локалног трговца Николча Арнаудова, док је данас она привлачно место за туристе жељне да се упознају са начином живота у типичној етрополској кући из 18-19. века.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10

Бугарска на сајму International Golf Travel Market

Бугарска се на Међународном сајму International Golf Travel Market /IGTM/, који се одржава од 14. до 17. октобра у Лисабону, представља као дестинација која пружа незаборавна искуства за љубитеље голфа. Сајам IGTM је највећи догађај у голф..

објављено 16.10.24. 14.00