Према званичним руским властима, за Бугарску је пројекат изградње гасовода Јужни ток мртав. Након извесне конфузије изненађених и разочараних власти Бугарске, до које је дошло услед драматичне изјаве руског председника Владимира Путина о обустављању пројекта, премијер Бојко Борисов је готово муњевито реаговао контраударом.

„Бугарска не само да ће имати гас за задовољавање својих потреба, него и ће извозити гас, јер располаже огромним количинама. А то је нада за будуће генерације, зато што значи не само 100 одсто диверзификације, већ и да је будућност бугарске привреде загарантована“, казао је председник бугарске владе и наредио расписивање конкурса за концесије за нова два црноморска блока, где ће се вршити истраживања нафте и гаса у морској економској зони земље. Рок трајања концесија је пет година и према томе се домаћи гас може најраније очекивати тек око 2020. године. Ово није сасвим тачно с обзиром да се код нас прилично одавно траже гас и нафта на још неколико места на копну и у мору. Истраживања су у различитој фази, а информација о њиховом току је веома оскудна. Откривене залихе нису велике, али чак и прелиминарни подаци дају немало разлога за оптимизам бугарског премијера и охрабрујуће наговештаје компанија које су заинтересоване за економски исплатива налазишта.

На пример, претпоставља се да залихе гаса у блоку Хан Аспарух у близини северног дела бугарске црноморске обале, износе 100 милијарди кубних метара, а то ће за Бугарску бити довољно у наредних 30 година. „Можемо тврдити да у блоку Хан Аспарух постоји потенцијал за проналажење залиха угљоводоника“, опрезно је изјавио бугарским новинарима портпарол аустријског енергетског гиганта ОМV Роберт Лехнер. Заједно са француском нафтном компанијом Total и шпанском компанијом Repsol, ОМV група учествује у међународном конзорцијуму који тражи залихе гаса. Тај оптимизам деле и други стручњаци, наводећи да је дотични морски блок недалеко од румунског налазишта гаса огромног капацитета од 84 милијарди кубних метара, што значи да се може пронаћи гас и на дну бугарског дела Црног мора. А нова два морска блока „Терес“ и „Силистар“ чије истраживање тек предстоји, налазе се у близини турског налазишта, што опет даје разлога за позитивне прогнозе. Није случајно што се понекад у шали, а понекад сасвим озбиљно о Црном мору говори као о новом Персијском заливу.

У ствари, потребе Бугарске за гасом уопште нису велике, јер годишња конзумација земље износи отприлике 3 милијарди кубних метара. 95 одсто тих потреба задовољава се увозом из Русије. Овај изузетно велики степен енергетске зависности од проблематичног партнера као што је Русија и од још увек нестабилне Украјине, кроз коју пролази гас за Бугарску, јако забрињава бугарске власти које покушавају да пронађу решење у циљу гарантовања веће гасне независности земље. Али не и до степена да би дозволиле да се на бугарској територији тражи толико хваљени преко Океана гас из шкриљаца. У Бугарској су таква истраживања забрањена законом.

Питање да ли Бугарска може да рачуна на властите залихе гаса за сада није добило јасан и категоричан одговор. Међутим, чим је премијер толико убеђен да их имамо, он очигледно располаже и подацима.

Превод: Марина Бекријева, Александра Ливен