Једна несвакидашња изложба – „Симболистички пејзажи“/Загонетна моћ природе/ отворена је за посетиоце до 11. јануара у Националној уметничкој галерији у Софији. Посвећена је 125. годишњици рођења Николаја Рајнова - редовног члана Бугарске академије наука, једног од највећих ерудита културне историје Бугарске. Био је књижевник који је писао у различитим жанровима, интерпретирао је на уметнички начин светски фолклор, био је преводилац, надахнути сликар, историчар и критичар књижевности и уметности.
Школовао се на Духовној семинарији, студирао филозофију, дипломирао графику. „Николај Рајнов је личност енциклопедијских интересовања и знања, тешко га можемо упоредити са неком познатом личношћу и посебно из области визуелних уметности, у којој се он истакао као историчар и истраживач. Ова његова трагања везана су за духовну суштину уметности“ – каже у интервјуу за Радио Бугарска историчар уметности Пламена Димитрова-Рачева – кустос изложбе. Пре неко време, у породичној архиви Рајнових, коју држи његова унука Дијана-Марија Рајнова, она је открила за себе један од његових рукописа. То је свеска у којој је Рајнов писао белешке о историји архитектуре из 11. века. Следе странице насловљене „Загонетна моћ биљака. Окултно траварство и народно лекарство“.
„До сада нико није повезивао Николаја Рајнова са традиционалном вештином и праксом траварства. У ствари то је презанимљив рукопис, који баца светло на древну митску спознају о целебној моћи биљака и њиховој симболици. И конкретније – о њиховој употреби у религиозним мистеријама античког света. Познато је да се Николај Рајнов бавио астрологијом као и то да је имао продубљена знања у области теософије /богоспознаје у коју одводе мистична искуства/. Био је међу утемељивачима теософског друштва у Бугарској 1930. године. Овај рукопис нуди поглед о лековитим травама из сасвим другачијег угла, што иде даље од њихове практичне примене, начина спремања и целебне моћи“ – наглашава Пламена Димитрова-Рачева.
По њеним речима, поменута свеска је повезана са пејзажима пољског цвећа сликара. Поводом годишњице изашао је из штампе зборник „Николај Рајнов – носилац светлости“ са великим бројем репродукција слика. Испоставља се да је он цртао разне лековите траве са циљем да илуструје уџбеник фитотерапије. За разлику од репродукција ових цртежа, нико не зна где се налазе оригинали. Пејзажи са пољским цвећем налазе се у разним галеријама у Бугарској и у приватним збиркама. Сада, када су се нашли на једној изложби, они се, по речима Пламене Димитрове-Рачеве, дословце у сваком погледу визуално везују за рукопис Николаја Рајнова. У први план су приказане лековите биљке, у други – природни амбијент: брежуљци, облаци, траве.
„У свом рукопису Николај Рајнов продубљено истражује суштину животних процеса биљака, мени је то било посебно занимљиво јер сам први пут чула за заједнице биљака – истиче Пламена Димитрова-Рачева. - Николај Рајнов говори о свесном животу биљних ћелија, о томе како оне знају који су им елементи битни за животни развој као и то како да међусобно коегзистирају. Ово је стварно узбудљиво штиво, јер када прочитате цео рукопис схватате како је све на овоме свету – от амебе до сложених вишећелијских организама у Васељени - сједињено у хармоничној пропорцији. И да је човек у стању да поремети поредак својим незналаштвом, уображеношћу или глупошћу. Или пак је слободан да се уклопи у тај свемирски поредак. Рајнов наводи примере људи који су добили ту спознају истине и који су пратили законе природе, истражујући њене загонетне тајне.“
У рукопису се може прочитати ком зодијачком знаку одговара одређена биљка, који су њени лековити састојци и каква је њихова целебна моћ. Или пак шта значе алегорички прикази цвећа на грбовима.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Венета Павлова
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Бугарски филм „Стадо“, у режији Милка Лазарова, проглашен је за најбољи филм у међународној такмичарској селекцији 30. Међународног филмског фестивала у..