Реновирана црква у лепом селу Негушево отворила је врата за вернике на дан своје 130. годишњице. Црква Свете Параскеве је један од четири храма на територији општине Горна Малина, који су у потпуности обновљени захваљујући европском Програму за развој руралних региона. За њену реновацију је издвојено 430.000 лева. Само у протеклом програмском периоду из фонда тог Програма за православне храмове и манастире код нас је искоришћено 66,5 милиона лева. А међу најактивнијим у том погледу је Софијска област.
Средства су од огромног значаја за очување историјског и духовног наслеђа Бугарске, а посебно за њена мала насеља, јер се у градовима, макар и тешко, новац увек скупља, док у малим и скоро напуштеним селима храмови тону у заборав и препуштени су зубу времена.
„То није прва реновирана и освештана црква у Горној Малини, а није ни последња - каже члан Софијске епархије отац Серафим. - Ускоро очекујемо да буде коначно обновљен и храм у Саранцима, а у пролеће биће завршен и рад на пројекту реконструкције манастира Светог Илије у селу Белопопци. Желимо да реновирамо све цркве у општини, јер су оне дом Божији, место, где човек може да нађе утеху и силу. Због тога ваља да та света места поврате свој прави лик.“
Црква Свете Параскеве је изградио 1884. године чувени у овим пределима мајстор Никола Герман. Она је са класичном архитектуром, једнобродна, што је и карактеристично за већину храмова у оближњим селима. Грађена је од камена који је вађен у суседном селу. По речима сликара Михаила Танева, председника Црквеног старатељства, њена живопис је „диван пример касног црквеног фрескосликарства с краја 19 века“:
„Нажалост, у периоду од 1970. до 2000. украден је знатан део икона. Били смо приморани да их обновимо и да тако препородимо храм. Ове године обележавамо 130 година изградње храма, те због тога Црквено старатељство настоји да му да шансу да опстане бар још сто година. Надамо се и верујемо да улога и место вере нису изгубљени и да све што радимо има смисла. Управо вера ће нас и даље васпитавати и учити вековним културним и моралним вредностима, а људи који ће долазити у храм ће остати верни традицији.“
И људи заиста долазе у храм који их окупља у радосним и тужним тренуцима. Због тога и напори на његовом очувању и одржавању су заједнички и све у име будућих генерација. Мирјани имају и једну занимљиву идеју. Они планирају да приређују концерте црквене музике и изложбе у обновљеном и опремљеном разнобојном расветом дворишту цркве. Мештани су срећни да село обнавља своја најважнија средишта, а његов аутентични амбијент разлог је што је овде снимљено много бугарских филмова, међу којима су „Под јармом“, „Земља“, „Лаковане ципеле незнаног јунака“, „Енглески сусед“ и други. А да ли ће и обновљена 130-годишња црква такође постати декор новог филма, показаће будућност.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Јоан Колев
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..