Скривене од радозналих очију, а доступне једино малобројним искусним спелеолозима – такве су подземне дупље које распаљују уобразиљу својим загонеткама и непознатим животињама које обитавају мрачне поноре. Бугарска се налази у географском подручју које се одликује богатством пећина и пећинског света. У својој 85-годишњој историји домаћи спелеолози су успели да прикупе податке о приближно 6.000 пећина и истраже око 800 врста, које настањују подземно царство. Научници су категорични да овај понорни свет има чиме да нас изненади. То је један од разлога што се Асоцијација спелеолошких клубова у Софији почела бавити истраживањем кршког подручја општине Годеч. До пре 25 година овај предео је био безбедносна зона ограниченог приступа због чега и нема продубљених истраживања локалне флоре и фауне.

„Почев од Калотине све до Петрохана читав тај претпланински појас Старе планине је изузетно богат пећинама – објашњава др Петар Берон, зоолог и председник Бугарске спелеолошке федерације. – У том подручју се налази неколико између највећих и најдубљих пећина у земљи. Мада се у њима ради дуги низ година оне нису у потпуности проучене. Потребно је израдити нове електронске мапе, јер је спелеолошко картирање извршено пре око 50 година према старој методологији. Добро истражена је фауна 10 пећина, пројектом је обухваћено њих 20 и вероватно ће бити откривене и неке друге приликом будућих истраживања. Биће постављени замке и мамци који ће нам, верујемо, помоћи да откријемо нове непознате животиње. Неки између подземних обитавалаца су сасвим необични, заправо јединствени. Постоје две ендемске подврсте пећинских мокрица. Има и необичних пијавица као и слепих рачића који обитавају подземне воде, један од њих ендемски. Доста ствари већ знамо, али много више очекујемо да откријемо.“

Мониторинг колонија слепих мишева, истраживање богатства гљива у пећинама такође су део научног рада који се остварује у оквиру пројекта „Невидљиво богатство подземног света“, финансираног из Програма подршке невладиним организацијама у Бугарској у склопу финансијског механизма Европског економског простора 2009-2014. г. У раду на терену учествује 20 младих спелеолога, који пролазе обуку за биоспелеолошко узорковање, праћење шишмиша који висе наглавачке у пећинама и снимање и мерење кршких канала у пећинама. Информација прикупљена за време теренских истраживања заједно са расположивим до сада подацима биће стављена у заједничку базу података. Биће издат и посебан атлас на бугарском и енглеском језику. Др Берон објашњава колико је битно да се усвоји Закон о пећинама са којим се већ подуже одуговлачи, а који би гарантовао заштиту тог изванредног природног богатства. Једна од препрека је нејасно власништво пећина.

„Желимо да све пећине у Бугарској буду у јавно-приватном власништву. – каже др Берон. – Овим законом ће бити регулисане надлежности органа који су задужени за заштиту ових територија и општина. Срећом, пећине нису озбиљно оштећене, проблем је што људи у њих бацају смеће и лешеве животиња. Један од циљева пројекта је објаснити локалном становништву како то не сме чинити, зато што је стварно опасно. Када ђубре баците у понор, оно у суштини не ишчезава, него га подземне воде носе у друге пределе и оно се може појавити у другом насељеном месту и узроковати свакојаке болести. У овај програм посебно намеравамо да укључимо млади нараштај.“

И оквиру пројекта биће организоване акције на чишћењу корита река и пећина у поменутом подручју, а то ће се остварити уз помоћ локалног становништва.

Информација о пећинама у околини Годеча биће коришћена као база података за радионице уз учешће најмлађих. Ови воркшопови ће бити део сталних активности дечјег музеја у Софији за који се очекује да ће бити отворен у лето 2015. г.

Превела: Ана Андрејева