Тешко да су премијер Бојко Борисов и синдикати, који су се прошле недеље договорили о основним параметрима пензионе реформе, били свесни какву ће олују јавних реакција и турбуленције изазвати њихове одлуке. Отада у Бугарској кључа од свакојаких објашњења, оптужби, оправдања и претњи. Митинзи, декларације, изјаве и ултиматуми потресају цело друштво. Проблем је из чисто социјалног веома брзо прерастао у политички и према многим посматрачима, није искључено да наредних дана дође чак и до распада владајуће коалиције.
Шта је у ствари распламсало страсти и до те мере погоршало политичке односе и изазвало гнев пословних људи?
Постоје две главне ствари у зацртаним реформама. Прва је везана за још једно привремено заустављање промене пензионог система, коју је усвојила прва влада Бојка Борисова. У њеној првобитној верзији предвиђало се постепено изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца, тако што ће се она повећавати сваке године за по 4 месеца до достизања 65 година. Сада жене одлазе у пензију са 60 година и 8 месеци, а мушкарци – са 63 године и 8 месеци. Доласком на власт коалиционе владе левог центра прошле године, ова реформа је привремено заустављена на годину дана са образложењем да је потребно водити рачуна о не баш великом према европским стандардима просечном животном веку Бугара, као и о лошим условима живота и рада. „Ледено доба“ морало је да траје до краја ове године и да се од 2015. г. крене са планираним подизањем старосне границе за пензију. Међутим, под притиском синдиката друга влада Бојка Борисова је прошле недеље прихватила да то не буде учињено ни наредне године, када ће се наводно договорити свеобухватан пакет пензионих реформи. „То није добра вест“, прокоментарисао је председник Росен Плевнелијев.
Други разлог за бурне реакције против социјалне политике владе јесте предлог министра финансија Владислава Горанова да се бугарским грађанима омогући право избора да доприносе за обавезну другу пензију уплаћују у приватне универзалне пензијске фондове или у државни Национални завод за социјално осигурање. До сада се тзв. други стуб пензионог система ослањао једино на приватне универзалне фондове, у којима је прикупљено преко 3,5 милијарди евра. Нова идеја владе се званично објашњава намером да се људима да „веће право избора и више демократије“ и да не може бити ни речи о било каквој национализацији приватног пензионог осигурања, како се то тврди у неким професионалним и пословним круговима.
Обе предвиђене и договорене промене у пензионом моделу земље нису измакле пажњи пословних људи, јер директно погађају њихове интересе. Економији је потребна квалификована радна снага, а то су људи са већим искуством, јер млади и образовани људи масовно напуштају земљу. Овако послодавци образлажу своју жељу за даљим постепеним подизањем старосне границе за одлазак у пензију. Одлука да се јавно-државном осигурању да право да постане играч на тржишту пензијског осигурања и да привуче огроман ресурс од 3,5 милијарди евра, ставља у неједнаки положај приватна друштва којима прети масовни одлив осигураника и банкрот – такав је основни аргумент пословних кругова против друге важне одлуке владе о предложеним променама пензионог система.
„Чак и много мање промене у социјалној сфери требало би вршити после озбиљних дискусија и пажљиве процене“, рекао је бивши министар рада и социјалне политике Иван Нејков поводом договорених мера између синдиката и владе, које су ове недеље уздрмале Бугарску. Његов став да су реформе преурањене и непромишљене подржава и већи део економских стручњака. Други члан владајуће коалиције – десничарски Реформаторски блок, категорично изјављује да не може да прихвати ову „опасну идеју“, јер је она у ствари израз леве и популистичке политике. Да ли ће доћи до распада крхке парламентарне већине и може ли доћи до бламирања и пада владе постаће јасно већ сутра, када се очекује изгласавање пензионе реформе у парламенту. Међутим, не смемо заборављати да је премијер Бојко Борисов веома осетљив када је у питању јавно мњење и зато је понекад склон да у задњем тренутку доноси импулсивне одлуке. С обзиром на то посматрачи не искључују могућност да спорне одлуке буду повучене у „5 до 12“.
Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..