Зову шафран „краљ лекова“, „цар зачина“, „црвено злато“, „цвеће раја“ – јер је он најскупљи зачин у свету и вековима његова цена на берзи је двоструко већа од цене злата. Узгој шафрана од чијег се прашника и тучка справља чувени зачин већ је направио своје прве кораке у Бугарској. Пионир у томе је Хасан Тахиров из Крџалија. У 70-им годинама прошлог века он је напустио Бугарску и после више препрека усталио се у Шведској. Обишао је свет, упознао много народа и култура. Али и поред тога што сматра себе „грађанином света“, носталгија за домовином га вратила у његов завичај – Крџали. Данас он бере плодове својих вишегодишњих напора овде, у Бугарској и прва бугарска летина шафрана већ је чињеница.

Зашто сте одлучили да узгајате шафран у Родопима?

„Сваког дана на радио и телевизији причају о алтернативи дувану. Међутим, време пролази и нико ништа не ради. Најзад сам одлучио: зар шафран не може да буде ова толико тражена алтернатива? Он је веома скупа биљка и зачин. Личним средствима сам купио 45 килограма луковица од државне експерименталне станице у Турској. У Бугарској смо засадили луковице у експерименталним станицама у Враци, Русеу, Белом извору, Пловдиву и Крџалију. Основали смо и Асоцијацију произвођача шафрана у Бугарској. Циљ нам је да идуће године у склопу пилотних пројеката засадимо 100 хектара шафрана у такозваним „демонстрационим пољима“ како би људи видели да та биљка успева и код нас и има будућност у Бугарској.“

Одлуком да формира одбор стручњака који да размотре будућност шафрана у Бугарској, Министарство пољопривреде пружа велику подршку Асоцијацији. А иницијатор Хасан Тахиров обилази општине и села у Родопима и објашњава мештанима појединости узгоја те драгоцене биљке. Да ли они испољавају бар неко интересовање за њу?

„Интересовање је заиста велико. Чак и људи који су напустили земљу и сада раде у Шпанији, Великој Британији, Немачкој и Аустрији су преко Фејсбука успоставили са мном везу и кажу да им све то личи на бајку из „Хиљаду и једне ноћи“, али да ако ова могућност стварно постоји, они би се радо вратили у Бугарску. Имали смо дугу и опширну дискусију на семинару у граду Ардино са представницима Министарства пољопривреде и одлучили да је шафран заиста алтернатива дувану.“

Подсетимо да су многе владе говориле о алтернативама дувану, например о узгоју воћки, маслина, паприке и шта све не, али ниједан њихов пројекат није заменио дуван. По чему их шафран надмашује?

„У поређењу са осталим културама, код шафрана имамо огроман повратак средстава. Инвестираш у септембру, а већ у новембру уложени новац се враћа, а имаш и зараду. И то може да траје 7-8 година. Довољно је само окопавати биљку. Не мислим да постоји друга толико профитабилна култура.“

Прва летина шафрана ће бити послата на тестирање у различите лабораторије за анализу квалитета. Хасан Тахиров каже:

„У овом нашем региону не можемо да узгајамо ништа друго. Обрадиво земљиште је ограничено, распарчано. Ипак, регион нам је планински – неколико ари ту, хектар – тамо. А за шафран је то идеално. То је будућност. Ја верујем у оно што сам започео. Борићу се, радићу да би људи видели да се и овде дешавају чуда.“

Превод: Александра Ливен