Програм руралног развоја за период 2007-2013. почео је са закашњењем од више од годину дана и напредовао спорим и несигурним корацима што је имало негативан утицај на обим искоришћених средстава из Фонда Заједничке пољопривредне политике. Поред грешака у одређивању приоритета, озбиљних проблема је било и у вези са одговорним управљањем средстава. Тренутно се у питање доводи апсорбовање 248 милиона евра, за које је Европска унија изразила сумње да ће бити наменски искоришћени. Програм руралног развоја за период 2014-2020. на чијој припреми и изради је радило неколико влада такође ће стартовати са закашњењем од најмање годину дана пошто се још чека одобрење Европске комисије. Укупни буџет у наредних седам година је 2,3 милијарде евра.
Нови програм има амбицију да савлада дебаланс из претходног периода у коме је већи део додељених субвенција био искоришћен за производњу житарица, док су други традиционални сектори, као што су повртарство и сточарство, остали у другом плану. Овог пута ће посебна пажња бити посвећена алтернативној пољопривреди. „Морамо подстаћи развој оних сектора који носе већу додату вредност, као и оних који су током година били запостављани“, рекла је министар пољопривреде и храна Десислава Танева.
У међувремену је 11 невладиних организација у сектору воћарства и повртарства изнело апокалиптичке прогнозе за 2015. годину. „Бугарско воће и поврће ће нестати с тржишта“, тврде представници невладиних организација. Овај сектор је озбиљно занемарен када је реч о додели европских субвенција, бугарски производи се суочавају са јаком конкуренцијом осталих европских држава, које добијају веће субвенције, а чији су производи, због руског ембарга, преплавили наше тржиште. Практично, тврде људи из бранше, током новог програмског периода није предвиђено повећање, већ смањење субвенција. Такве ће бити последице одлуке коју је 1. августа о.г. донео Комитет за пољопривреду, а сагласно којој ће бугарским произвођачима воћа и поврћа бити додељено знатно мање средстава из Шеме за узајамну подршку осетљивих сектора за период 2015-2020. У отвореном писму Влади, пољопривредници упозоравају да ће та одлука учинити иначе изузетно квалитетно бугарско воће и поврће неконкурентним како на европском, тако и на домаћем тржишту, које је и онако преплављено грчким, турским и македонским производима. То ће неминовно довести до гашења великог броја радних места у сектору који обезбеђује највише радних места у пољопривреди.
Након што је због немара руководства органска пољопривреда у 2014. години остала без субвенција, изгледи за наредне године су бољи, јер је за биолошку производњу издвојен буџет од 100 милиона евра. Предвиђено је повећање броја сектора који ће бити субвенционисани, што значи да ће поред биолошке пољопривреде и пчеларства, субвенције добити и органско сточарство.
Међу главним приоритетима је и додела финансијске помоћи младим фармерима који ће у наредних шест година на располагању имати 38 милиона евра. Прва средства која ће Бугарска добити из Фонда Заједничке пољопривредне политике за период од 2014. до 2020. године биће усмерена на потпомагање младих фармера, а то ће се највероватније догодити средином 2015. године.
Нико и даље не жели да коментарише један друг, такође дуго запостављан проблем – наводњавање. Потребна је хитна санација мреже за наводњавање која је у последње две деценије била у потпуности уништена. А то свакако морамо да урадимо уколико желимо да домаћа пољопривреда буде конкурентна на тржишту.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..