Године 1966. постављени су темељи за развој нуклеарне енергетике у Бугарској. 15. јула потписан је споразум између Бугарске и тадашњег Совјетског савеза о изградњи нуклеарне електране. Донета је одлука да се она гради на терену на обали реке Дунав, 5 км источно од града Козлодуја, а пројекте су заједно израдили руски и бугарски инжењери. Камен темељац за изградњу НЕ „Козлодуј“ положен је 14. октобра 1969. године. У пролеће следеће године, уз учешће преко 100.000 грађевинара и монтера из Бугарске и Совјетског савеза, почели су радови на изградњи главне јединице НЕ „Козлодуј“.
Године 1972. из Совјетског савеза је стигао први реактор. Предстојали су радови на његовом пуштању у рад, али се то, како је било планирано, морало остварити тек након потписивања уговора. Међутим, управо око тог уговора дошло је до сукоба између бугарских стручњака из нуклеарне електране, бугарских и совјетских спољнотрговинских предузећа, министара и заменика министара. Ипак, први нуклеарни реактор је пуштен у рад две године касније. НЕ „Козлодуј“ је званично отворена 4. септембра 1974. године. Ево шта је Петар Попов - шеф изградње прве нуклеарне електране у Бугарској рекао о свом најузбудљивијем тренутку док је радио на том пројекту:
„6. априла 1970. године донео сам први цртеж главне јединице нуклеарке који се односио на ископ те јединице. У ствари, на тај дан почели смо изградњу главне јединице. Радови су трајали до 1974. године, а 4. септембра је нуклеарна електрана званично отворена.“
Прва фаза изградње НЕ „Козлодуј“ завршена је годину дана касније, 1975., отварањем другог блока. Наредних 9 година, од 1973. до 1982., изграђени су 3. и 4. блок. Изградња нуклеарне електране је дефинитивно завршена 1991., када је пуштен у рад 6. реактор. Наредних 12 година НЕ „Козлодуј“ је радила пуним капацитетом и била је највећи произвођач електричне енергије код нас који је обезбеђивао јефтинију струју и радна места, првенствено за људе из северозападне Бугарске. Почетком 90-их година минулог века реализована су три велика програма модернизације 1., 2., 3. и 4. блока. Међутим, због обавеза које је Бугарска преузела у току преговора о приступању ЕУ прва четири реактора прве нуклеарне електране у Бугарској и у југоисточној Европи су 2007. угашена пре истека предвиђеног рока за њихову експлоатацију.
Тренутно преко 1/3 електричне енергије у нашој земљи производе два совјетска реактора у петом и шестом блоку НЕ „Козлодуј“. Одобрење за рад 5. блока важи до октобра 2017. године, а за рад 6. блока - до 2021. године.
Још за време њихове изградње била је предвиђена изградња додатна 3 реактора. Године 2012. основана је компанија ради спровођења истраживања и процене ризика приликом проширења НЕ „Козлодуј“. Године 2014. америчка компанија „Вестингхаус“ је са НЕ „Козлодуј“ потписала споразум о изградњи новог реактора и гарантовала како примену највиших стандарда безбедности који одговарају свим европским захтевима, тако и најнижу цену електричне енергије у односу на остале алтернативе. Идеја је да 7. реактор НЕ „Козлодуј“ буде изграђен уз примену најмодерније технологије која се данас користи и код изградње реактора у САД и Кини. Међутим, још увек постоје неке непознанице око тог пројекта и дискусије у круговима политичара и експерата у Бугарској се настављају.
Превод: Албена Џерманова
Бугарска нема своје Прашко пролеће, Плишану револуцију, независни синдикат „Солидарност“, дисиденте типа Вацлава Хавела и Леха Валенсе. Главни разлози за то су психологија и менталитет Бугара и репресије над интелигенцијом након просовјетског..
„Интервју у утроби кита “ - Где си био - питају ме – више од три деценије? - Био сам у утроби Кита. Сви видите, а намерно питате. - Како си се провео - питају ме - три деценије у његовом трбуху? - И то знате – коцку..
„У сваком другом аспекту, сем географског Европа је вештачки конструкт“. Ове збуњујуће речи Маргарете Тачер могу се прочитати у њеним мемоарима. У 80-им годинама 20. века „Челична леди“ је извукла Велику Британију из економске кризе и вратила јој..