Пре 180 година у Габрову је основана прва бугарска секуларна школа. У њој је примењивана метода која се популарно зове Бел-Ланкастерски систем - по именима двојице британских педагога који су га изумели. Код тог система старији ученици су оспособљени да подучавају млађе под руководством наставника. Први учитељ у тој школи је познати неимар националног Препорода Неофит Рилски. Дародавци школе били су Васил Априлов, Николај Палаузов, браћа Мустакови и други имућни Бугари који су живели у иностранству. Они су обезбеђивали новац за зараде учитеља, а касније и за стипендије ђака којима је предстојало настављање школовања. Оно што одликује Васила Априлова од осталих добротвора је то што, сем даривања новца у годинама када је секуларно образовање Бугара чинило своје прве кораке, он имао визију о развоју тог образовања.
„Он и Николај Палаузов су, може се рећи директори школе, који је руководе из Одесе. Априлов је био успешан трговац који је увелико допринео унапређењу трговинских веза са Русијом. Својом књижевном делатношћу помогао је културни напредак Габрова и Бугара који су тада живели у пределима Отоманског царства - каже у интервјуу за Радио Бугарска Данијела Цонева, кустос Регионалног историјског музеја Габрова, града у централној Бугарској. - Његово прво дело је „Даница новобугарског образовања“ из 1841. Исте године издао је и „Бугарске књижице или ком словенском племену заправо припада ћирилска азбука“. Следеће године појавио се додатак уз „Даницу“. Уследиле су „Бугарске повеље“ из 1845., а онда и последњи његов рад – „Размишљања о садашњем образовању“ из 1847. Другим речима у току свега 7 година Априлов је издао пет радова којима је допринео развијању бугарске књижевности и промовисању образовања.“
Регионални историјски музеј Габрова чува драгоцена сведочанства о животу Васила Априлова. Међу њима су писма његовој сестри Кери, књижевни радови, предмети који су припадали његовој породици.
„Премда су писма његовој сестри Кери личног карактера, у њима се јасно огледа настојање за очувањем бугарске традиције. Он, рецимо, моли своју сестру да открије народне песме и поручује јој какве да оне буду: сватовске, љубавне, свадбене. Поред тога јој саветује какве жене и девојке да потражи, а уколико су сиромашне да им плати за то што је од њих записала песме. У једном од тих писама поделио је са њом идеју о отварању девојачке школе. После Плевена, Габрово је друго насељено место на бугарском поднебљу у коме је отворена школа за девојке.“
У вези са прикупљањем старина он се обратио Неофиту Рилском и другим сународницима. Имао је намеру да се песничко стваралаштво изда у посебном зборнику. Наглашено интересовање Априлова за документаристику и археолошке споменике је основни разлог што се он сматра једним од утемељивача научног правца бугарске историографије која је у оним годинама била још у пеленама, истиче Данијела Цонева. Он је такође и први Бугарин који је увео у употребу термин „археологија“. С друге стране, Априлов је у једном свом делу популарисао нове методе образовања и посебно навео да шест година после отварања прве секуларне школе у Бугарској – оне у Габрову – на бугарским просторима већ постоји мрежа таквих образовних установа: у Панађуришту, Сопоту, Карлову, Трјавни, Казанлаку и Свиштову. А школу у Габрову упоређује са сличним институцијама у напреднијим европским земљама и назива је „главним расадником бугарског образовања“. 1872., шест година пре ослобођења од османске владавине, габровска школа је прерасла у прву гимназију на бугарском тлу. Данас је Национална Априловска гимназија међу елитним школама земље. Због непроцењивог наслеђа њеног патрона и њене богате традиције у згради гимназије је отворен Национални музеј образовања.
Превела: Ана Андрејева
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..