Некада популарна бугарска песма коју је отпевао незаборавни глумац Тодор Колев „Како ћемо стићи Американце…“ и данас звучи актуелно. Али овога пута сањани циљ је достићи европски животни стандард. И мада је наша земља већ осам година чланица ЕУ, чиме се посебно поносимо, још увек смо далеко од жељене Европе. Према Catch-Up индексу /индексу сустизања/ за 2014. годину Бугарска је на 28. месту међу укупно 35 држава Старог континента, а у истој групи са Црном Гором, Румунијом и Грчком - земљом коју је криза најснажније погодила.

Ово рангирање четврту годину заредом спроводи институт „Отворено друштво“, а циљ је утврдити у којој су мери земље централне и источне Европе сустигле западне државе континента. Поред старих и нових чланица ЕУ, истраживање укључује и земље кандидате за чланство и упоређује ниво приближавања, односно заостања у четири категорије и то: „Економски развој“, „Квалитет живота“, „Демократија“ и „Управљање“.

Где смо ми? Када ћемо стићи Европу?

Државе су разврстане у шест група на бази сличних резултата. На челу ранг листе су скандинавске земље и Холандија, а иза њих, у другој групи, су Немачка, Велика Британија и Француска. Бугарска је у петој групи, а у последњој – шестој групи су искључиво балканске државе. Иако је наша земља претекла Румунију, са којом се стално такмичи, она није успела да се приближи тако жељеним просечним нивоима развоја у Европи. „Ако се једне године за корак приближимо Европи, следеће начинимо корак назад“, коментарише Марин Лесенски из „Отвореног друштва“: 

„За Бугарску можемо рећи да најуспешније сустиже Запад у категорији „Економски развој“, заузимајући 28. место, а највише заостајемо у погледу „Квалитета живота“, где меримо индикаторе попут здравља, здравства, нивоа образовања, богатства домаћинстава итд. У остале две категорије, „Управљање“ и „Демократија“, наша земља такође остварује врло добре резултате.“

Ниски државни дуг је индикатор, по коме је Бугарска међу одликашима. Ту смо на другом месту иза Естоније. Ту се и завршавају добре вести. Бугарска је међу најкорумпиранијим земљама у Европи. За њу су још карактеристични високи ниво неједнакости у друштву, који се годинама повећава и високи ризик од сиромаштва. С друге стране, због нестабилне унутрашње политичке ситуације Бугари су скептични о функционисању демократије код нас. Наша земља је на последњим местима у ЕУ и по владавини права, и по слободи медија – а ова тема је последњих дана посебно актуелна у вези са терористичким нападом у Паризу на слободу говора и слободу штампе.

Одлучне и храбре реформе, спроведене на време, могу преокренути ситуацију код нас, убеђен је Лесенски. Када ће и да ли ће уопште Бугарска успети да стигне Европу?

„То се веома брзо може десити. Као пример навешћу Естонију, која сваке године напредује за три места и која је тренутно на 13. позицији, а Бугарска се креће између 28. и 29. места – каже експерт. – То значи да за четири године једна земља може да оствари знатан напредак. Важно је рећи да не постоји једна једина ствар која се мора урадити да би затим све добро кренуло. Реформе треба спроводити „у пакету“. Тзв. европски модел развоја, добро управљање, одсуство корупције и добри закони у комбинацији са слободом медија, високи степен образовања… то су ствари које гарантују напредак друштва. Не постоји чаробни штапић, међутим постоје релативно једноставна решења која се могу применити и морамо бити одлучни.“

Превод: Албена Џерманова