У 2014. г. тржиште рада код нас је показало знаке стабилизације након тешке економске кризе. Током године незапосленост је смањена, а стопа запослености је била у порасту, показују подаци Националног статистичког завода. Од почетка 2014. број незапослених смањен је за преко 50.000 људи.
Прошле године ниво незапослености износио је 11,2 одсто и иако само за 0,1 процентни поен, смањен је у односу на 2013. годину. Поређења ради, према последњим подацима Евростата просечна незапосленост за земље ЕУ је 10 одсто. Из Агенције за запошљавање су навели да је забележен раст тражње радне снаге преко огласа на бироима рада. Године 2014. објављено је скоро 161 хиљада непопуњених радних места, што је за 22.000 више у односу на 2013. годину. Прошле године најтраженији на тржишту рада били су продавци, радници за кројачку и текстилну индустрију, наставници за средње школе, неквалификовани радници, ратари и сточари, кувари, конобари. Више од 188.000 Бугара прошле године је нашло посао уз помоћ Агенције за запошљавање. Као позитиван тренд може се навести смањење незапослености младих до 29 година и жена. Осим тога, први пут од у последње 23 године стопа незапослености је крајем године смањена. Једини други такав случај имали смо у децембру 2002. године, када је покренут национални програм „Од социјалне помоћи до запослења“ и знатан број људи укључено је у субвенционисано запошљавање.
Асен Ангелов, извршни директор Агенције за запошљавање објашњава резултат чега је овај неуобичајени пад крајем године:
„Он је резултат бољег рада бироа за запошљавање са незапосленима. Такође, повећали смо поверење послодаваца који користе наше услуге, а с друге стране – вршимо бољу и квалитетнију селекцију незапослених особа које су регистроване код нас. Наравно, позитивну улогу одиграла је и стабилизација привреде, а ту морамо додати и повећање броја радних места и благо повећање запослености у Бугарској.“
Када говоримо о незапослености, свакако морамо рећи да су најугроженије ризичне групе људи изнад 50 година старости, дугорочно незапослени и хендикепирани људи. Код њих је стопа незапослености и прошле године била у порасту. Из Агенције за запошљавање признају да активне политике не достижу ефикасно до свих најрањивијих група на тржишту рада. Анализе показују још да структура незапослености остаје без промена, односно – не постоји усклађеност између тражње и понуде радне снаге. То је један од изазова са којим ће Агенција за запошљавање покушати да се избори у 2015. години.
„Морамо наћи начин да утичемо на ову структуру незапослености, што значи да морамо прецизније усмеравати своје могућности за квалификацију, обуку и образовање у складу са потребама реалног сектора, а пре свега у складу са специфичностима локалних тржишта – објашњава Асен Ангелов. – Поједина тржишта рада, укључујући и на нивоу општина, се међусобно разликују. Све активности и мере морамо предузети на бази анализе локалних тржишта. Овакав приступ Агенција никада до сада није примењивала.“
Други изазов институције је поново ограничени буџет: 73 милиона лева којима ће спроводити Национални акциони план запошљавања за 2015. који је влада већ усвојила. Добри резултати остварени на тржишту рада у другој половини 2014. ће се задржати као тренд, али се бар у прва три месеца ове године не очекује нагли и значајни пад стопе незапослености, рекао је Асен Ангелов.
Превод: Албена Џерманова
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Од 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија..