Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Европљани смо, не Туркијци!

БНР Новини
Фото колаж: Силвија Петрова

Европски гени преовлађују у профилу савремених Бугара – такав је закључак недавно спроведеног великог истраживања домаћих и страних научника, који су поново оповргли распрострањену теорију да је становништво на подручју савремене Бугарске туркијског порекла.

Дакле, ко смо ми – туркијски или европски народ? Свима је познато да наши преци – Протобугари – потичу из древне Азије. Питање је из којег су дела континента дошли? На бази продубљених истраживања код нас се сада афирмише хипотеза да су наши преци дошли не са Алтаја и територија северно од Кавказа, где су живели Хуни и алтајска племена, већ са предела данашњег Ирана и планине Памир са преовлађујућим индоевропским становништвом. У 7. веку они су се настанили на територији савремене Бугарске, где су већ живели Трачани и Словени, те је тако створен један тешко разговетан генетски коктел. У прилог теорији о нашем европском пореклу су и резултати рада водећих наших стручњака у области генетике, антропологије, микробиологије, заједно са њиховим колегама са универзитета у Павији (Италија). Научници су једнодушни – савремени Бугари су најближи становништву северне Грчке и централне Италије. Имамо идентичне гене са Македонцима. Србија није учествовала у овом истраживању, те због тога не располажемо конкретним подацима у каквој су мери наша два народа блиска. Али пак је прецизирано да смо генетски удаљени од Белоруса и Руса.

„Људи могу да буду језички блиски, али без генетских сличности - објашњава академик Ангел Галабов са Института за микробиологију при Бугарској академији наука. - Бугари су генетски удаљенији од појединих словенских популација кави су руска, словеначка, чешка и словачка, а да и не говоримо о нордијским народима и народима германског језичког подручја. Али је наш митохондријски геном близак ономе становника северне Грчке, Хрватске и Италије. Испоставило се да туркијске групе у нашем ДНК профилу чине свега 1,5 одсто наших гена и да нам у венама у ствари тече врућа европска крв.“

Закључак је да савремени Бугари поседују медитерански корени које су наследили од Трачана и индоевропске гене, резултат присуства Протобугара и Словена на нашем поднебљу. И још једна занимљива појединост: показало се да петовековно Османско ропство није утицало на бугарски геном.

„Пре је дошло до преласка бугарске крви на турску популацију преко јањичарства и отимања девојака, него ли супротно! – тврди акад. Ангел Галабов. - Бугарски народ није допустио да се становништво меша са Турцима. Средњовековни морал је сачувао чистоћу бугарске популације. Наша генетска истраживања категорично сведоче да су савремени Бугари веома удаљени од Турака и да немамо „генетских додатака“ из доба ропства.“

Научници говоре о врло хомогеном профилу савремених Бугара. Испоставило се да он није хаотичан збир гена свих народа, који су током миленијума пресецали наше подручје – нити туркијских народа, нити Хуна, нити Словена. Иако припадници словенског језичког подручја, ми смо у ствари ближи неким медитеранским народима, него ли Словенима, а у нашим венама тече европска крв. „И ДНК-истраживања примерака из 9-10. века, добијених из гробница у региону, потврђују ту тезу“, закључује акад. Ангел Галабов.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05

У Старој Загори почели да шаљу писма Деда Мразу

Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..

објављено 16.11.24. 09.15