Они који не познају рат и никада нису уживо видели његове ужасе заиста не могу ни да замисле о чему је реч. Једно је у филму видети смрт, која одузима животе на стотина људи, а сасвим друго је осетити како она лебди у ваздуху. Сањати грмљавине у ноћи кратког затишја, а пробудити се од експлозија и плoтуна из тешког наоружања. Током дана се пуцњава накратко стишава да би се пуном снагом наставила у сутону дана. С времена на време снајперисти из напуштених зграда гађају случајне пролазнике, тек онако - да испробају оружје...
На самом почетку су се надали да ће се ипак једног дана све то завршити, али кад опасност постане сувише блиска, онда без размишљања људи остављају дом и имовину и крећу у непознато. Таква је судбина више хиљада избеглица из Сирије које су напустиле своја родна места да би се спасиле смрти. Људи продају шта могу да би скупили новац и платили шверцерима имиграната, прелазе на стотине, на хиљаде километара да би спас потражили у некој другој земљи – неки од њих у Бугарској.
Сиријац курдског порекла Ребар је у нашу земљу стигао у новембру прошле године. Шверцери имиграната су га заједно са члановима његове породице стрпали у један вагон, а након пола сата задржали су их на нашој јужној граници.
"У наше село стигли су наоружани одреди и отворили ватру без претходног упозорења. Ситуација се драстично погоршала. На брзину смо напустили своје куће. Тамо влада страх. Тамо влада ИД. Гранате су летеле, пуцало се са свих страна. Овде у Бугарској смо мирни."
Избеглице ухапшене због илегалног преласка границе су нико и ништа. Док не поднесу захтев за азил, не уживају права. Док траје поступак одобравања азила избеглице се смештају у избегличке кампове Државне агенције за избеглице. У близини границе налазе се кампови у селу Пастрогору и у граду Харманлију. У Софији такође постоје два кампа, а у селу Бања се налази посебан камп за децу без родитеља и сродника. Камп у Харманлију је највећи:
"Овде има око 2.000 избеглица – каже Марко Петров, командант кампа. - Тренутно имамо око 365 породица са око 560 деце. Мушкараца је око 900, а жена око 400. Долазе углавном из Сирије, а курдског су порекла (то се односи на 87 одсто избеглица у кампу). Имамо и избеглице из Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака, Палестине. У почетку су сви били смештени у шаторима, а затим у камп кућама. Касније је неколико просторија реновирано и адаптирано за смештај 1.600 лица. Капацитет центра је око 3.600 особа. Имамо и једну сасвим нову паралелну просторију. Изграђена је модерна кухиња са просторијом за ручавање. У току два сата можемо припремити храну за 4.000 људи. Од идуће недеље спремаћемо и јела типична за арапску кухињу. Промењене су електричне инсталације, а почела је и изградња централног грејања."
По речима Марка Петрова, избеглице остају у кампу од 4 до 10 месеци. Људи који успеју да нађу посао у земљама попут Немачке, Шведске и Француске одлазе одмах по одобравању статуса избеглице. Други чекају позив својих рођака. Тек око 1 одсто њих остаје у Бугарској.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Дарина Григорова
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Захваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за..
Данас, 25. јануара 2025. године, навршава се 90 година од оснивања БНР. Указом цара Бориса Трећег од 25. јануара 1935. године..
Бугарска се налази на последњем месту по задовољству животом међу свим државама чланицама Европске уније, показују подаци Евростата за 2023. годину,..