По свему судећи Софија јако жели да руско-европски пројекат о изградњи гасовода „Јужни ток“ обухвати и Бугарску премда нико није успео да докаже, док је овај подухват још био на дневном реду, да је он уносан за нашу земљу. Мада су високи руски званичници у неколико наврата објавили његову пропаст, за бугарске власти он и надаље остаје приоритет, а оне рачунају на њега у покушају да остваре амбиције о претварању земље у својеврсно енергетско чвориште на Балкану.

Сасвим неслучајно владајућа гарнитура Бугарске је уписала у тек-што усвојени програм управљања коалиционе владе премијера Бојка Борисов задатак да се максимално олакша изградња гасовода на бугарској територији. Истовремено је министарка енергетике Теменушка Петкова ових дана изјавила да је „овај пројекат неоспорно важан за Бугарску са тачке гледишта диверсификације маршрута испорука као и то да ће имати велики допринос развоју бугарске економије.“ И све се то догађа упркос категоричној поруци руског председника Владимира Путина децембра прошле године да је пројекат обустављен као и изјави шефа руског гиганта „Гаспрома“ Алексеја Милера о гашењу поменутог пројекта датој у присуству потпредседника Европске комисије и европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича. Пре који дан је чак Кристалина Георгијева, потпредседница ЕУ и комесарка за буџет и људске ресурсе деликатним дипломатским језиком поручила да је све готово и да би било паметно да Бугарска потражи неку другу улогу на европској енергетској сцени, зато што не треба заборавити да „се једна врата затварају, друга се отварају“. Пар дана пре ове њене изјаве амерички државни секретар Џон Кери је отворено изјавио у Софији да је скоро тотална енергетска зависност Бугарске од Русије неприхватљива за једну чланицу НАТО, чиме је ставио до знања да су САД малтене задовољне пропашћу пројекта о руском гасоводу који је требало да прође и кроз Бугарску.

Међутим, вицепремијер Румјана Бачварова, која ужива велико поверење премијера Борисова, објаснила је упорну нежељу кабинета да прихвати очигледне чињенице, чисто формалним аргументом да Софија није добила од Москве званично обавештење о престанку пројекта „Јужни ток“. Да то нису празне приче потврдио је лично председник компаније „Јужни ток Бугарска“ Димитар Гогов, који је објаснио да она не само што није прекинула рад, него и даље исплаћује својим службеницима космичке за бугарске стандарде и тржиште рада плате. Бизнисмен је у изјавама за медије више пута поновио да компанија активно управља својим активима на бугарској територији. Истини за вољу, морамо признати да ова мешовита – бугарско-руска фирма има чиме да се бави, јер је пре обустављања пројекта купила велике парцеле земљшта за потребе гасовода, а у бугарским лукама истоварено је на хиљаде тона металних цеви, које је требало полагати у току изградње гасовода. Сада ове парцеле и цеви треба да буду продате новим власницима, а од њихове продаје да се компензира бар део улагања. По свему судећи, акционари планирају да продају и саму компанију чији капитал износи 200 милиона евра.

Било како било, један тако џиновски и у одмаклој фази пројекат не би могао да се тек тако угаси за месец или два, то ће одузети знатно више времена. У то време Софија рачуна да изнађе нову формулу и понуди нови енергетски пројекат, који би у већој мери био усклађен са европским захтевима и са интересима САД у региону, који би смањио зависност земље од руских енергетских испорука те доносио земљи неке приходе. Подсетимо да је Бугарска најсиромашнија земља чланица Европске уније којој су ови приходи преко потребни да би решила своје оштре социјалне и економске проблеме.