Године 1970. Емил Димитров је написао музику за песму „Земљо моја“ и посветио је свом сину. Песма је постала позната као „Земљо моја, Бугарско моја“. Аутор текста је Васил Андрејев, а аранжман је урадио Митко Штерев. У тонском архиву БНР чува се снимак ове песме који је 1970. Емил Димитров направио са оркестром „Плаво-бели“.
Песма „Земљо моја, Бугарско моја“ је била забрањена, јер је цензура у њој пронашла буржоаски утицај и алузије на емигранство. Емил Димитров прича: „Оптужили су њене ауторе да су је написали за бугарске емигранте, јер нису у тексту прочитали речи „вратићу се“. Са овом песмом пријавио сам се за учешће на фестивалу забавне песме „Златни Орфеј“, али су променили пропозиције и нисам успео да освојим награду.“У својој дугогодишњој каријери Емил Димитров је освојио мноштво награда и признања. Написао је десет хитова који су се нашли на европским топ-листама. Рођен је 23. децембра 1940. г. у породици илузиониста. Као дете путовао је са њима и временом се заљубио у сцену. Примљен је на Високи институт позоришне уметности. Године 1962. први пут је отпевао своју песму „Арлекин“ и тако је почела његова сјајна музичка каријера. На фестивалу „Златни Орфеј“ 1975. ту песму отпевала је Ала Пугачова и освојила Велику награду, а касније постала светска звезда.
Емил Димитров је написао преко 400 песама, неке од њих за друге извођаче. Аранжмане су урадили Митко Штерев, Морис Алаџем, Александар Јосифов, Најден Андрејев и многи други наши музичари. Од 2000. г. до краја свог живота 2005., због погоршаног здравственог стања, певач се није активно бавио музиком.
Године 2012. Бугарски национални радио је заједно са фондацијом „Емил Димитров“ продуцирао компакт-диск са неким од најбољих песама које је он компоновао и отпевао. Преко музике певач је успео да сагради невидљив мост између Истока и Запада. У једном од својих последњих интервјуа Емил Димитров каже да никада неће бити довољна љубав коју добија од своје публике и не верује да ће се његове песме памтити и кад оде са овог света. На срећу, ово последње се није обистинило, јер се песме краља бугарске поп музике и данас певају.
Колико ноћи нисам спавао,Превод: Албена Џерманова
Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..
Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..
„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..
Променљиво облачно
Ведро