Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1971. година: „Једна бугарска ружа“

БНР Новини
Фотографија: архива

Последњи пут разапе крила, последњи пут у небо се вине.

Опрашта се од родног поља, од брда и неба свога!“...

То су стихови Дамјана Дамјанова које је композитор Тончо Русев претворио у песму, а отпевала ју је на самом почетку 1972. Лили Иванова. Песма Птица је посвећена једном великом музичком таленту Бугарске – незаборавној Паши Христовој. Свега неколико недеља пре тога домаћа и европска поп сцена су се заувек опростиле од њеног скромног, али запаженог присуства. Паша Христова је имала само 25 година када је погинула у авионској несрећи на Софијском аеродрому. За своју кратку, петгодишњу каријеру она је снимила 40-ак песма за БНР и 60 за фонд Радија, Телевизије и дискографске куће Балкантон.

Песма Једна бугарска ружа композитора Димитра Влчева на текст Најдена Влчева у извођењу Паше Христове је 1970. г. освојила прву награду на угледном фестивалу „Златни Орфеј“, постала је мелодија 1972. године, а 2000. је проглашена за песму столећа. Сценско присуство, искричави таленат и богат дијапазон гласа претворили су Пашу Христову у миљеницу публике већ на почетку њене кратке каријере.

Своју прву песму она је снимила 1966. г. заједно са формацијом „Студио 5“ – Опет долази рода композиторке Зорнице Попове. Пре велике сцене радила је као технички цртач у Институту за виљушкаре. А први велики успех је дошао пошто је постала солисткиња Ансамбла грађевинских војних јединица. На Фестивалу забавне песме у Сочију 1968. г. освојила је златну медаљу и прву награду песмом Стани, време композитора Александра Јосифова. Из године у годину она је развијала своју интерпретаторску вештину и таленат, а обогатио се и њен репертоар. Године 1968. заједно са Борисом Гуџуновим је започела да пева у једном од најпопуларнијих бугарских састава тада – „Оркестар Софија“. 

1970. г. је добила III награду за интерпретатора на Међународном фестивалу „Златни јелен“ у румунском Брашову. Успешно је наступила и на конкурсу „Златни Орфеј”, при чему је обрадовала и ауторе песама Једна бугарска ружа и Веј, ветре првом наградом и Великом наградом – Златна статуета. Паша Христова је одликована и Првом наградом на угледном фестивалу у пољском Сопоту за песму Чеслава Ниемена Чудан је овај свет.

И овај блистав живот нелепо је прекинут 21. децембра 1971. г. Мало пре поноћи, после дугог кашњења лета, 25-годишња певачица и сви чланови оркестра „Софија“ су се укрцали у ИЛ 18, којим је требало да путују у Алжир. Совјетски авион је тек изашао са ремонта, који очигледно није био успешан. Управо пре полетања дунуо је јак ветар са стране и нагнуо машину на једну страну. Приликом удара крила о тле тело авиона се прекршило, мотор се откинуо и избио је стравичан пожар. Од 73 путника и чланова посаде погинули су 32 човека. Спасили су се путници који су били у задњем делу машине, а међу тим срећницима су били колеге Паше Христове – Борис Гоџунов и Марија Нејкова и народна певачица Јанка Рупкина.

Своју последњу награду Паша Христова је добила постхумно – Бела песма композитора Димитра Влчева и песника Петра Караангова постала је мелодија године.

23. децембра 1971. г. на Централном Софијском гробљу на вечни починак Пашу Христову су испратили њени бројни поштоваоци. Али је њен велики таленат и даље жив. Она се претворила у симбол једног од најзапаженијих периода у развоју бугарске забавне музике и постала пример за генерације извођача.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

1995-1997. - Зиме нашег незадовољства - I део

Први пут су у један прилог у рубрици „80 година у 80 недеља“ укључени   догађаји који обухватају период од три године, јер је управљање владе Жана Виденова симптоматично за неуспешну транзицију, у којој се и данас налази Бугарска. После победе на..

објављено 29.7.15. 14.57

1994. – година када је Господ био Бугарин

Лето 1994. године. Почиње Светско првенство у фудбалу у САД. Бугарска је по шести пут учесник Мундијала. И то захваљујући чињеници да је 9 месеци раније Господ постао Бугарин. 17. новембра 1993. на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу се решавало ко иде у..

објављено 23.7.15. 13.05

1993: Љубен Беров – „сламнати човек“

Влада која је дошла на власт након смене кабинета Филипа Димитрова управљала је земљом две године. 30. децембра 1992. године саветник за економска питања председника Жеља Желева проф. Љубен Беров дошао је на чело Владе Бугарске након што је Покрет за..

објављено 15.7.15. 13.03