Тек 3 одсто туриста у нашој земљи опредељује се за одмор на селу. Донекле изненађује то што не само странци него и ми, Бугари не познајемо довољно своју земљу. То се односи пре свега на удаљенија подручја са прелепом нетакнутом природом и насељеним местима која одишу старинском атмосфером. Људи су одавно отишли из тих крајева и сада у њима чами по неколико стараца који живе од успомена. У последње време захваљујући средствима из европских фондова успешно су реализовани неки пројекти одрживог локалног развоја. Појавили су се мали породични хотели, а неке између лепших сеоских кућа су преуређене и модернизоване за циљеве туризма. Тако бугарска села постепено израњају из анонимности и откривају пасионираним путницима свој колорит и гостопримство.
Атмосферу овог богатства, скривеног од погледа и масовног туризма дочарава књига „Села у Бугарској – туристички и културно-историјски правци“, која се недавно појавила на књижном тржишту. Аутори дају преглед појединих региона фокусирајући се на особености и самосвојност бугарских села и доживљаја које она нуде радозналим гостима.
„Бугарска је мала шаролика земља са местима која нису постала жртва масовног туризма, а успела су да очувају аутентичну атмосферу, вредности и традицију. Све су то предности због којих је Бугарска привлачна дестинација за сеоски туризам“ - у то нас уверава Гавраил Гавраилов, један од аутора овог јединственог штива. Искричави хумор са којим аутор описује неке личне догодовштине на местима која никад нису била одредишта масовног туризма одушевљава и развесељава. У тим причама откривамо мало познате чињенице о фолклорној и кулинарској традицији као и локалне легенде. Није на одмет знати да сеоски туризам у Бугарској не значи само излазак из суперсоничног животног ритма или повремено бекство од цивилизације, него и истовремено задржавање свих њених удобности.
Шта нам може још понудити одмор у руралном амбијенту?
„Могуће је упознати традицију гајења ружа уљарица и производње ружиног уља - објашњава Гавраилов. - Сваке године у Долини ружа организује се фестивал краљице цвећа и тада посетиоци могу присуствовати берби мирисних латица, а постоји и могућност посећивања дестилерије ружиног уља. Ништа мање интересантан је обилазак винских подрума. Вински туризам последњих година све више узима маха, отворено је стотинак малих приватних винарија, а гости могу да се опробају као берачи грожђа, да прате неке од етапа производње вина и, наравно, да дегустирају бројне брендове вина. Потенцијал за развој руралног туризма пружа и обнављање старе традиције гајења свилобубе. До пре само једног века Бугарска је била међу главним произвођачима и извозницима квалитетне свиле. Нажалост, ово занимање је данас скоро у потпуности изумрло. У општини Ивајловград постоји музеј у коме посетиоци могу видети како се одмотавањем чаура припитомљене свилопреље добијала природна свила. Поред тога што се у руралним подручјима има шта обићи, тамо се може и добро појести. У сеоској гостинској кући неће вам понудити дугачак мени, али ће зато скоро сва јела бити справљена према старим рецептима од еколошких чистих састојака.“
Издање „Села у Бугарској – туристички и културни правци“ садржи преко 200 фасцинантних фотографија аутора књиге, адресе неких туристичких руралних објеката, као и савете заљубљеницима у сеоски туризам. Гавраил Гавраилов, који је и сам ватрени љубитељ путовања и аутентичног сеоског живота препоручује својим читаоцима да крену мање утабаним стазама које воде у слабо популарна места, пуна изненађења. Такав је рецимо регион Добруџе на североистоку Бугарске и конкретније скоро непознато село Абрит, у чијој се околини налази старо утврђење звано Залдапа.
„Поред већ познатих манастира уклесаних у стени, у клисури Суве реке, прошлог лета археолози су открили базилику из раног средњег века - прича Гавраил Гавраилов. - Као изузетно интересантно препоручио бих и подручје Петрича на југозападу Бугарске и конкретније село Кључ, а такође и насељена места у подножју планине Беласице. Клима овог краја је блага и погодна за туризам током готово целе године, има и одличних гостинских кућа. Ова села угошћују неке специјалне годишње догађаје какав је рецимо Фестивал кестена у селу Коларову. Туристички неистражена, али пикторескна су села Орехово и Солишта у планини Родопи, пут према којима су до сада успели да открију гости из Француске и Финске. Бугарска заиста има велики потенцијал за унапређење руралног туризма.“
Превела: Ана Андрејева
Фотографије уступили аутори књиге „Села у Бугарској – туристички и културни правци“
Пред званично отварање нове сезоне на ски стазама у великим зимским центрима Бугарске – Боровецу, Банском и Пампорову, има снега, јавља БГНЕС. Сезона 2024/2025. у Пампорову ће бити отворена 7. децембра, у Банском – 14. децембра, а у Боровецу..
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Пред званично отварање нове сезоне на ски стазама у великим зимским центрима Бугарске – Боровецу, Банском и Пампорову, има снега, јавља БГНЕС...