Првог марта када у Бугарској по обичају размењујемо мартенице (накит који се првенствено израђује од преплетене беле и црвене вуне), а уз жеље за здравље и срећу, Софијци имају прилике да уједно помогну племенитој мисији за сакупљање финансијских средстава у подршку избеглицама у нашој земљи. „Баба Марта пожурила“ је иницијатива невладиних организација „Каритас Софија“ и Си Ви Ес-Бугарска, а названа је по првом стиху једне популарне бугарске дечје песмице. Већ 4 године ове организације сарађују у пружању помоћи странцима који су потражили азил у нашој земљи да се овде адаптирају. Волонтери различитог узраста и различитих професија, вођени жељом да чине добро, организују недељне часове из бугарског и енглеског језика за странце као и радионице примењених уметности, музике, спорта и компјутерских вештина. Часови се одржавају у три прихватна центра за избеглице у Софији. Сакупљеним средствима ће се купити материјал за рад волонтера са избеглицама – одраслим и децом.

Више о идеји и циљу овог подухвата сазнајемо од Дијане Недева из организације „Каритас-Софија“:

„Баба Марта пожурила“ је иницијатива, чији је циљ да помогне активности у избегличким центрима у Софији. То је уједно начин да се скрене пажња јавности на тему о избеглиштву. „Баба Марта пожурила“ представља забавно трчање које се 1. марта од 11 сати организује у Борисовом врту. Поред тога одржаће се многе занимљиве радионице за децу и одрасле.“

Сви учесници који купе карте, добиће на поклон мајицу и  аксесоар који ће их претворити у Пижа или Пенду – традиционалне првомартовске ликове. Они који први прођу кроз циљ добиће јединствене, ручно израђене медаље у облику мартенице. Овај догађај се остварује уз финансијску потпору Општине Софија и у подршку Софији као Европској престоници спорта 2018.

Прилив емиграната у Бугарску не јењава. Само у јануару азил у нашој земљи је потражило нешто изнад 1000 лица из 24 државе, видно је из статистике Државне агенције за избеглице. Највише азиланата смо примили из Сирије, Авганистана и Ирака, а најбројнији су сиријски грађани. У току четири године две поменуте невладине организације су збринули преко 1000 избеглица. Није тајна да велика већина азиланата користи нашу земљу као одскочницу за западну Европу где се они надају неком бољем животу. Да ли су избеглице мотивисане да искористе шансе које им пружају волонтери, објашњава Дијана Недева: 

„Има доста мотивисаних људи који долазе на наша окупљања. И то је тако зато што волонтери користе интерактивне методе што је занимљиво за учеснике различитих активности. А такође и зато што желе да науче оно што им се нуди као могућност. Додуше, многи између избеглица који траже азил у нас, желе да напусте Бугарску, превасходно због тога што имају родбину у некој другој земљи. Доста њих већ живи у западној Европи коју од неколико година запљускује талас миграната. Али има и таквих, којих уосталом и није мало - они желе да остану овде зато што је пре три и више деценија Бугарска редовно примала на студије грађане земаља из којих сада долазе избеглице, па су неки од тих људи касније остали у Бугарској и основали своје заједнице  које постоје и данас. У тим заједницама избеглице налазе рођаке или стичу нове пријатеље.“

Превела: Ана Андрејева