Укусан хлеб, рађен ручно, према старом рецепту са живим квасцем и изворском водом; фармерски козји сир и моцарела; конзервисано поврће и мирисаво слатко, спремљени на аутентичан, сеоски начин; меснати производи без конзерванса и соје; фантастично вино од малине. Сав тај рај за непце приступачан је за љубитеље природне хране на штанду радионице „Скувај здравље“ удружења „Одрживо друштво“, које ће од 4. до 8. марта трећу годину заредом учествовати на изложби FoodTech Пловдивског сајма.

Циљ радионице је да подстакне очување традиционалних и здравих техника спремања локалне, чисте хране. Ове године изложба је оријентисана на млађе генерације и има за циљ да их мотивише да траже професионалну афирмацију у области исконских технологија у производњи намирница и социјалног предузетништва. Специјалан програм са демонстрацијама и обуком им даје шансу да се упознају са искуством истакнутих мајстора кулинарства.

Више о овогодишњој иницијативи „Скувај здравље“ прича Гергана Кабаиванова, председница удружења „Одрживо друштво“:

„Смислили смо неколико веома занимљивих радионица. Например, демонстрацију спремања бивољег сира и моцареле од крављег млека од яшиьхе инжењер-технолога, професионалца у тој области, који познаје и старинске рецепте за храну без додатака на максимално штедљив по хранљиве вредности производа начин. Ова технологија ће изазвати интересовање не само младих људи, него и фармера који су одлучили да се баве прерадом млека. Предвидели смо и демонстрацију спремања меснатих специјалитета од натуралних састојака и зачина. Произвођачи ће представити производњу којом смо се поносили у недалекој прошлости и објасниће зашто треба да чувамо своје традиције. А мајстор пекар из Пловдива ће направити хлеб са квасцем.“

Домаћој производњи аутентичних, чистих производа према традиционалним техникама прети нестанак. Под изговором да је потребна контрола безбедности хране, актуелно законодавство блокира могућност малих и средњих предузећа да пласирају своје производе. Тренутно свега 487 бугарских фармера продаје директно своје производе на тржишту, док су остали приморани да рачунају на прекупце.

„Нажалост, последњих година наше законодавство је у великој мери истиснуло традиционалне технологије и могућност занатлија за самосталан развој - каже Кабаиванова. - Људи који данас спремају храну на тај начин, суочени су са огромним изазовима. Једни траже исконске рецепте од старих људи у селима. Други пак се школују у иностранству. Например, један од пекара који ће учествовати у нашим радионицама, учио је у Француској. По повратку у Бугарску он је обогатио стечена знања о производним технологијама бугарским традицијама. Али је данас све теже сазнати детаље о старинским методама кувања. Тим пре што су сада стручњаци убеђени да су оне малтене анахронизам, за њих не постоје потребне сировине, нити одговарајућа техника. Тако да су људи који одају предност старини, приморани да сами постају технолози, да израђују потребну опрему, која данас не постоји. И успевају властитим снагама и захваљујући жељи и одушевљењу са којим раде.“

Крајем прошле године Министарство пољопривреде и хране је обећало да измени постојеће легислативе како би и ситним произвођачима била омогућена продаја њихових производа на општинским пијацама. Сигурно је само да ће директан приступ малих фармера тржишту стимулисати економију на локалном нивоу и гарантовати присуство квалитетније хране на бугарској трпези.

Превод: Александра Ливен

Фотографије уступило удружење „Одрживо друштво“