Поводом 137. годишњице Ослобођења Бугарске од петовековне османске владавине у Музеју историје Софије отворена је нумизматичка изложба „Период пре бугарског лева“ (слабо познате кованице). Неки од експоната се први пут приказују публици.

„Ове године се навршава 135 година од почетка ковања новца у Бугарској – истиче др Надежда Кирова-Јовчева, директор музеја. – Оно најинтересантније што показујемо на овој изложби, а што, сигурна сам, нико од посетилаца није имао прилике да види - јесте пробни примерак, који је искован, али никад није пуштен у оптицај. Реч је о сантиму. У њему долазе до изражаја финансијска превирања две групе у Народном собрању из периода када су се ломила копља око тога да ли да се окренемо западној Европи или да уведемо сопствену валуту, што је једна од одредница националног идентитета.“

У парламенту се водила расправа да ли да новчићи буду сантими, тј. стоти део франка или неке друге валуте. Срећом, превагнуло је мишљење народних посланика који су заговарали националну валуту и определили се за лев. Назив лева потиче од имена краља животиња - лава – старинског хералдичког обележја. Што се тиче новчића од 10 сантима, искованог 1880. године, он представља нумизматички раритет. Сматра се претходником стотинке /стотог дела лева/. Први бакарни новчићи (стотинке) израђени су у ковници Бирмингема, а пуштени су у оптицај 1881. године.

„То је пример како се Бугарска буквално препорађа у годинама после Ослобођења - истиче Тодор Чобанов - заменик градоначелника Софијске општине. У кратким роковима, импресивним чак и за данашње модерне стандарде, основане су најважније институције главног града. Написани су закони и правила, регулисани су јавни односи, те је онда било важно решити и кључно питање о новчаној јединици. Познато је да је она један од елемената сваке суверене државе. На тај се начин одређују и национални симболи, у јавној свести се афирмише значај нове државе. Дебата је била озбиљна, планули су велики спорови о томе какав да буде статус домаће валуте. Најзад је одређено да као националну новчану јединицу уведемо бугарски лев и да он буде конвертибилан.“

О бугарском леву говори и истакнути историчар и нумизматичар Иља Прокопов:

„Први сребрни новчићи Кнежевине Бугарске ковани су у Русији. Данас, нажалост, немамо довољно података о њима и стално покушавамо да откријемо нешто ново. А сребрна кованица од 50 стотинки била је толико моћна да се њоме могло купити цело јагње, те га појести, онда продати његову кожу и повратити половину вредности те монете. А приказани на изложби дебели бакрени новчићи од 2, 5 и 10 стотинки били су међу најфреквентнијим зато су и похабани, али су управо они ударили темеље бугарском привредном животу.“

И још нешто занимљиво: један златни новчић у апоену од 100 лева који је кован у Кнежевини Бугарској, био је довољан да купите кућу у Софији.

Превод: Ана Андрејева, Александра Ливен

Фотографије: Венета Павлова и БТА