Од "Осана!" до "Распни га!", то су  реакције јавности које је деби Емила Конрада у свету писаца изазвао. Прва књига "Ствари којима нас нису учили у школи" дала је летећи старт видео блогеру који је донедавно био познат углавном само тинејџерима и тако се он нашао под светлом рефлектора.

Чиме је он успео да привуче пажњу јавности? На првом месту тиме што је направио својеврстан преседан у дистрибуцији књига код нас. Тешко ћемо се сетити случаја када је појава нове књиге, притом неког непознатог бугарског аутора, натерала бугарске читаоце да послушно чекају у реду да би купили књигу и добили аутограм. Стрпљиво чекање у реду нас најчешће подсећа на оно што се код нас збивало 90-их година минулог века. Тако да велики ред испред познате софијске књижаре, у коме је чекало стотине тинејџера у нади да ће на промоцији књиге имати прилику да види аутора и добије аутограм, није могао да остане непримећен. Поготову када се узму у обзир последњи подаци испитивања јавног мњења према којима 60 одсто бугарских ученика шестог разреда чита само оно што им је обавезно, док 30 одсто њих сматра да је читање губљење времена. Прва књига Емила Конрада изашла је у огромном за Бугарску почетном тиражу од 26.000 примерака од којих је 6.000 продато у врло кратком року, још пре него што се књига појавила у књижарама. Поред тога, за само недељу дана књига је ушла у прву петицу најпродаванијих код нас наслова и претекла је чак и ауторе као што су Пауло Коељо, Хорхе Букај, Елиф Шафак и Дан Браун.

Ко је Емил Конрад? Емил је двадесетпетогодишњак који је завршио Међународне односе. Али изгледа да му дипломатија није толико привлачна, судећи по томе да се посветио нечему што га забавља а доноси му и неке приходе. Већ неколико година Емил је влогер, тј. ради кратке видео клипове у којима на занимљив начин представља шта му се догађа током дана, а инспирацију за то црпи не само из своје, већ и из свакодневице другова. У те сврхе се прерушава у различите ликове, сам режира, снима и ради монтажу клипова. Млади влогер је до сада снимио око сто видео клипова који се могу погледати на друштвеним мрежама, Јутјубу и Vbox7. Изгледа да је Емил у својим снимцима разрадио теме за које се тинејџери живо занимају, јер су његови клипови постали прави хит на интернету, а он је постао тинејџерски идол. Као што је некада Ален Делон мамио уздахе жена, тако данас наше девојке уздишу за Емилом и мало која може да одоли његовим плавим очима, а младићи се угледају на њега. За три године су његови клипови на Јутјубу прикупили око 10 милиона прегледа. Запањујући је и број пратилаца младог влогера на Фејсбуку – преко 213.000. Поред велике посећености његових клипова, ту су и бројни коментари посетилаца. На основу тога психолози и педагози могу да нешто више сазнају о укусу младих људи.

Како је Емил пренео виртуелни свет у реални живот? Након великог успеха на интернету млади мушкарац је одлучио да своје способности опроба у реалном животу и напише књигу "Ствари којима нас нису учили у школи". Али једно је сигурно, слава коју је стекао у виртуелном простору, дала му је велику предност у односу на остале дебитанте. У супротном, тешко ће неки потпуно непознат аутор тако лако открити издавачку кућу која ће прихватити да изда његову књигу у тако великом почетном тиражу. У својој књизи Емил нуди 12 прича које су испричане у првом лицу а посвећене су темама као што су вечито надметање, лаж, страх, дрога, школске оцене… И како у својим клиповима тако и у књизи Емил покушава да испровоцира читаоце и да их подстакне да буду активни. У ту сврху је последње, тринаесто поглавље књиге "резервисао" за читаоце, тако ће свако ко пожели имати прилику да допише текст и пошаље га аутору, а најбољи од њих биће укључен у ново, допуњено издање књиге. Као већина младих људи и Емил је љубитељ нових технологија. Стога четири од укључених у књигу илустрација садрже QR кодове. Реакције које је изазвала промоција књиге биле су контроверзне. Неки су садржај књиге упоредили са "есејем гимназијалца" и "кратким зборником савета", а успех Емила Конрада је окарактерисан као "свако чудо за три дана". Било је и таквих који су подржали младог аутора. Тако, рецимо, према писцу Калину Терзијском, критике упућују углавном неуспешни људи. Можда се истина крије негде на средини. А Емилу можемо саветовати да се придржава једног од својих савета: "Немојте себе схватати преозбиљно!"

Превод: Ајтјан Делихјусеинова