Унутрашња трагања и духовни развој обележавају живот многих Бугара. Уместо да открију спасоносну и истинску веру која подстиче природно ослобођење ума и срца, неки људи робују празноверју и окултним учењима. Можда је за то донекле крива и Црква која се мора енергичније борити против вештачки наметнутих и за душу погубних веровања.

12 ученика Духовне семинарије и студената богословља на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ има другачије мишљење о томе. „Црква - то смо у ствари сви ми. Ако нисмо заинтересовани да се одупремо лажним учењима, ако својим трудом и духовном борбом не доприносимо да се тај проблем реши, ни Црква као институција неће бити у стању да то учини“, убеђени су млади људи. Зато су они, уместо да траже кривицу код других, решили да удруже снаге и учине оно што је у њиховој моћи, а то није мало. Већ две и по године одржавају блог „Доброљубље“ са идејом „да помогну како би жива и спасоносна Реч Христа Бога и Богонадахнуто учење Свете Православне Цркве допрели до ума и срца што је могуће више људи“. Недавно се појавио други број њиховог он-лајн часописа „Светлодавац“. „Наша мисија је да носимо светлост свету“, казао је у интервјуу за Радио Бугарска Ангел Карадаков, један од утемељивача „Доброљубља“. Он и његови истомишљеници верују да „је доброта увек присутна и понекад лежи у малим стварима“. Зато су младићи за слоган свог блога изабрали поруку „Ми волимо доброту“. Ангел каже да га је према религиозној вери вукло још из најранијих година. Завршио је Софијску духовну семинарију, а тренутно је студент на трећој години, смер теологија на Богословском факултету Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“. Вера је та која му помаже да формира другачији светоназор и сналази се у животним ситуацијама. Да ли се због тога пуно разликује од својих вршњака:

„Неоспорно је да вера мења човека зато што је предодређено да човек својим духом чини јединство с Богом, својим Ствараоцем. У природи човека је да тражи Бога и када га не нађе на правилном месту, понекад подлеже празноверју и разним настраним учењима. Али ако упозна праву веру, он се препорађа, духовно цвета и доноси плод зато што је вера живот. Како нам поручује апостол Јаков: „Што користи, браћо моја, ако ко рекне да има веру, а дела нема?“ Твоја је вера права само ако живиш Христовом вером и зато упути целу своју вољу и снагу према Божијем добру.“

Мистична учења разних болних мислилаца, која се шире попут заразе, главни су разлог што су тих 12 младића поставили блог. Њихова жеља је да на интернету постоји место које свако може да посети и сазна како је Православље свећа која сија искреношћу. Православна вера није исто што и видовњаштво бабе Ванге, нити учење Петра Деунова. Ђаци и студенти богословља покушавају да православно хришћанство прикажу из занимљивијег угла. О темама које се обрађују у блогу „Доброљубље“ и посебно онима које побуђују највеће интересовање Ангел каже:

„Стварно су занимљиве вести које објављујемо из православног света. Има код нас доста православних сајтова који извештавају о догађајима у Бугарској православној цркви, али је мало оних који посвећују већу пажњу ономе што се догађа у другим православним заједницама света. Ево рецимо, недавно смо објавили вест о изградњи православног центра у Тајланду и интервју са свештеником из Конга који тамо води православну мисију. Имали смо прилику да пишемо и о православном хришћанству у Јужној Америци. Циљ нам је да постане јасно како православље делује у целом свету. То оставља снажан утисак код корисника нашег блога. Један од чланака са највише прегледа је тај из Црквеног листа из 1926. г., посвећен Цркви и Петру Деунову. Значајно интересовање побућују и савремене теме. Не зазиремо од проблема Цркве, али када избије неки скандал, одмах покушавамо да дамо разумно објашњење ствари. Међу најчитанијим текстовима су и интервјуи са духовним лицима, православним богословима и младима који су потражили пут вере. Доносимо информацију о религиозним празницима – зашто их и како треба обележавати, какви су њихова историја и значај. У нашем тиму је и тројица преводилаца који преводе текстове са енглеског, српског, француског и руског језика.“

Амбиција аутора блога је да за свој аудиторијум придобију вршњаке, али признају да они који улазе у њихов блог, нису толико млади. „Није лако борити се против комерцијалне културе која нас тера да верујемо искривљеној стварности. Зато и младих код нас није много. Немају жељу да читају такве ствари, баш им је досадно, није им готивно“, објашњава Ангел. Николина Александрова, која такође студира теологију, а уједно је уредник „Доброљубља“, мисли да је увођење веронауке у основне и средње школе битно за васпитање нове генерације. Она не губи веру да премда и тешко, ствари се ипак мењају на боље:

„Наша иницијатива има одјек, али морам да признам, ствари иду споро. Настојимо да привучемо интересовање корисника, стварно доносимо веома добре ауторске и преводне чланке који се допадају и младима. Да би прихватили поруку, они најпре треба да сазреју, да открију своју веру.“

Превела: Ана Андрејева