Несвакидашња књига представља прошлост и данашњицу светих места која попут драгоценог накита красе околину двомилионске бугарске престонице. Зборник који садржи 17 чланака читаоцима открива значај и друштвену улогу ових светих обитељи и неке занимљиве чињенице о њима.

„Света места у Софијској области. Култови, приче и слике“ тако гласи наслов недавно објављене књиге која је дело екипе са Института за етнологију и фолклористику при Бугарској академији наука. У књизи научници покушавају да баце светло на мање познате манастире, оброчишта, капеле, испоснице и изворе свете воде у главном граду Бугарске и његовој околини. У средњем веку, када је некадашњи Средец био познат као духовно средиште, број манастира у том крају је достигао до 120. Неке од тих обитељи опстале су све до наших дана и нису изгубиле ништа од своје привлачности за вернике и посетиоце. Аутори текстова у зборнику су истакнути историчари, етнолози, историчари уметности и филолози који у својим радовима разматрају теме везане за савременог човека и поштовање светаца, улогу интернета у промовисању верског туризма на Софијској Малој Светој гори, занимљиве легенде и сл. Захваљујући том зборнику смо, например, сазнали да се у околини Владаје налази оброчиште, место у природи крај дрвећа и крста. Према предању, управо на том месту су одсели монаси приликом преноса моштију Светог Јована Рилског. Али десило се тако да је светац бацио клетву на мештане да се стално међусобно свађају те да тешким трудом зарађују себи хлеб. Књига нам открива занимљиве чињенице и о манастиру „Седам престола“ познатом по томе да има седам капела свака од којих је посвећена седам различитих светаца. Ту је и Алински манастир из 16-17. века са својим несвакидашњим фрескама. Сваке године се на Спасовдан на овом месту одржава вашар. Шта Бугари мисле о обитељима у околини утонуле у хаос престонице чији се становници гуше у смогу? Одговор на ово питање потражили смо од проф. Албене Георгијеве, састављача и уредника зборника:

„Резултати наших истраживања показали су да је порастао број људи који посећују ова места. Наравно да је понекад у питању неки модни хир, али је у неким случајевима водећа потреба за вером. Ова места углавном посећују људи који нису нашли решење у традиционалној медицини. Све популарнији је и верски туризам, јер је порасло интересовање за хришћанске вредности и историју. Један од чланака је посвећен ходочашћу и путописима на интернету. У њима блогери, углавном млади људи, деле своје утиске са путовања у те манастире.“

У околини Софије је обновљено око 40 манастира, добар део којих и данас прима посетиоце, али нико не може да каже колики је тачан број оброчишта, извора свете воде, капела и свих светих места у околини Софије. У књизи је посебна пажња посвећена култу према свецима чудотворцима. Тако, рецимо, из ње ће читаоци нешто више сазнати о капели у Обрадовском манастиру која је посвећена Светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану. Житељи главног града Бугарске верују да се на том месту, захваљујући његовом извору лековите воде, дешавају чуда. Светим бесребреницима је посвећен и Црногорски манастир о чијем извору постоје различите легенде. Сама обитељ која је обновљена средствима из донација и европских фондова постала је својеврсно духовно средиште тог краја.

Коме је књига намењена?

„Књига је намењена како научној, тако и широј читалачкој публици - каже проф. Георгијева. - Зборник је пропраћен ЦД-ом са фотографијама и видео снимцима на којима се могу видети прославе верских празника у Алинском и Кладнишком манастиру. У зборник су укључени и приче у првом лицу и интервјуи са ходочасницима или свештеницима.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова