Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сваки десети Бугарин живи на прагу дубоког сиромаштва

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Једна петина становништва Бугарске је у ризику од сиромаштва, а сваком десетом Бугарину прети „дубоко сиромаштво“ и он озбиљно заостаје од прихода средњег сталежа. То показују анализе експерата Института за тржишну економију. Друга забрињавајућа чињеница јесте да на најугроженији део Бугара слабо утичу промене у економском окружењу и он је запао у дугорочно сиромаштво које се репродукује.

Незапослени и неактивни на тржишту рада су најризичнија група. Свака друга незапослена особа под ризиком је од сиромаштва. Високи је и удео пензионера који живе на ивици опстанка. Аналитичари констатују велике разлике између мушкараца и жена у тој групи – ризици за жене су знатно већи, а повећањем старости проблеми се продубљују. Узроци томе су различито трајање животног века и сам пензиони систем. 335 хиљада деце испод 18 година такође тешко опстаје, при чему немали део њих живи у породици са једним родитељем или у породицама са више деце, што се посебно односи на припаднике мањина. 2/3 домаћинстава са троје и више деце у ризику је од сиромаштва, а преко половине живи у „дубоком сиромаштву“. Изузетно велике су разлике у стопама сиромаштва у појединим регионима земље. На пример, ако је у Софији она 7 одсто, у Видину, Сливену и Пазарџику премашује 40 одсто. Постоји разлика и у профилу сиромаштва који провоцирају фактори попут запослености, образовања и мањинских група. Експерти су категорични, да се не може спроводити централизована политика превазилажења сиромаштва, када су проблеми и фактори који их изазивају, различити. Што се тиче једне од најризичнијих група – оне незапослених и економски неактивних, водеће мере треба да буду у правцу образовања и запошљавања, сматрају експерти. Ево шта је још изјавио Петар Ганев из Института за тржишну економију:

„Фокус мора бити смањење удела људи са основним образовањем. Подаци јасно говоре да они не успевају да се остваре на тржишту рада, а то касније води до сиромаштва. Такође, битно је да се још у школи стекну вештине које ће бити применљиве на тржишту рада. Осим тога политике морају бити оријентисане на отварање нових радних места. Ако сe плате двоструко повећају, то би у великој мери решило проблем са тзв. запосленим сиромашним, али неће имати неки позитиван ефекат на људе који су у „дубоком сиромаштву“, незапослене и неактивна лица, а они чине једну немалу групу. Добро би било причати не само о политици доходака, већ и о политици запошљавања.“

Предизборно повећање низа социјалних давања 2009. године довело је до повећања тзв. „замке незапослености“, констатује Јавор Алексијев из Института за тржишну економију. Реч је о индикатору који показује у којој мери социјална помоћ за случај незапослености и порез на доходак од рада негативно утичу на заинтересованост незапослених да нађу посао.

„То значи да од рада месечно човек може да добије тек 18 одсто више новца од новца који би добијао од система социјалног осигурања - објашњава економиста. - Ово је разумљив феномен у свим социјалним државама јер свака од њих има системе за потпомагање људи у тешким тренуцима. Проблем у Бугарској је то што у многим случајевима све ово доводи до трајне незапослености, која са своје стране резултира смањењем личне конкурентности на тржишту рада, радних навика појединца поготово данас када су захтеви послодаваца тако динамични.“

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00