За оне који желе да побегну од градске гужве и сивила свакодневице добра могућност је ушушкати се у загрљај планине Странџе. У том нетакнутом кутку на југоистоку Бугарске, прекривеном листопадним шумама, крију се непозната богатства. Последњих година парк природе „Странџа“ је оплемењен, а постао је и лакше приступачан туристима. У жељи да љубитеље пешачења боље упознају са овим драгуљем бугарске природе стручњаци парка су разрадили 11 нових интерпретативних тура у најслабије посећеним местима планине.
Лековито биље, шишмиши, реке и месождери – тако бисмо могли сумирати тематску усмереност маршрута разрађених у склопу пројекта Оперативног програма за заштиту животне средине. Странџа се разликује од осталих планина у Европи, а разлог је што је била поштеђена последица последњег леденог доба. Зато и овде можемо открити биљне врсте нетипичне за ове географске ширине. Какав је, рецимо, Rhododendron ponticum познат и као странџански рододендрон - зимзелена жбунаста биљка. Овом угроженом реликту на Балкану посвећена је засебна пешачка тура.
Владимир Димитров - директор парка природе „Странџа“ даје неке појединости о њој:
„То је амблематска рута за ову планину. Пешачка стаза пролази недалеко од села Кондолово и улази у пределе где се налазе станишта странџанског рододендрона. Лепота биљног света је сакривена по дубоким доловима. Једино овде у целој Европи среће се зимзелено грмље, типично за Кавказ и конкретније за јужно приобаље Црног мора. Туристи имају прилике да виде природна станишта и неких других зимзелених врста какве су ловор-вишња, Daphne pontica и других представника флоре којих нема нигде другде у Европи.“
Планина, зарасла у букове шуме, пружа дом многобројној дивљачи и месождерима. Њима је посвећена друга маршрута која пролази поред села Заберново и води знатижељне љубитеље природе кроз пределе које обитавају типични овдашњи месождери какви су шакали, вукови, куне белице, мрки творови. Друга стаза, дуж које су постављене информативне табле и уређена посебна одморишта посвећена је невероватном обиљу лековитих трава којих је на Странџи око 500 врста. Полазиште је село Бршљан, а пешачење траје око 5 часова. Стаза пролази кроз пределе са месним лековитим биљкама какве су рецимо тиса и божиковина.
У приморском делу љубитељи планине могу да крену неком од обележених стаза, које кривудају сливом река Велека и Резовска и одводе до плажа Ахтопола и Синемореца. Дирекција парка је разрадила маршруту која прати живот једног створења које ноћу воли да кружи изнад стеновитих предела планине.
„Туристима нудимо маршруту посвећену слепим мишевима, која се налази недалеко од Малог Трнова – казао је Владимир Димитров.- У Странџи је највећи број шишмиша – укупно 26. Пре коју годину направили смо кућице за нетопире. Све те интерпретативне стазе опремљене су таблама, а има и одморишта, где туристи могу да презалогаје, уживају у природној тишини, играти забавне игре.“
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: архива
На свечаној церемонији у Дому филма у Софији уручене су награде за најбоље планинарске домове и склоништа у оквиру конкурса „Планинарски дом године,“ заједничке иницијативе часописа 360Mag и Бугарског туристичког савеза. У конкуренцији је било више од..
Министар туризма Ефтим Милошев је синоћ у Великом Трнову отворио 19. издање Међународног сајма културног туризма на којем свој туристички потенцијал у области културе представља 10 земаља: Бугарска, Немачка, Шпанија, Турска, Азербејџан, Румунија,..
Од 8. до 10. октобра у Бизнис центру "Велико Трново" у древној бугарској престоници одржаће се 19. издање Међународног сајма културног туризма. Специјализована туристичка берза ће представити туристички потенцијал у области културе 10 земаља:..
Пред званично отварање нове сезоне на ски стазама у великим зимским центрима Бугарске – Боровецу, Банском и Пампорову, има снега, јавља БГНЕС...
Далеке 2009. године, једна државна компанија из Шангаја лансирала је на тржиште кисело млеко под именом „Мусилијан“ – како у Кини зову живописно..