Ових дана је у граду Пловдиву почео традиционални сајам "Природа, лов и риболов". На овогодишњем пролећном издању форума учествује преко 40 излагача. На својим штандовима ће представници водећих ловно-шумских газдинстава код нас упознати посетиоце са условима и начином организовања одстрела дивљачи у земљи.

Посебно интересовање побуђују и фирме произвођачи ловачке и риболовачке опреме, које нуде огроман избор свега што је потребно ловцима, риболовцима и заљубљеницима у природу. Упркос томе, сајам који протиче под патронатом Министарства пољопривреде и храна, не може се похвалити добрим одзивом излагача и посетилаца. Реч је о тренду који се посматра последњих пар година, прокоментарисао је главни секретар Савеза ловаца и риболоваца Бугарске Васил Василев. Укупно 130 хиљада грађана код нас има ловне карте, а број риболоваца је двоструко већи. Практично, ово је поприлично велика циљна група за произвођаче и трговце таквом и сличном опремом. Паралелно с тим, стручњаци примећују застој у том сектору. По њиховом мишљењу, главни разлог за то су сужено бугарско тржиште и слаба куповна моћ грађана који свакако негативно утичу на развој сектора. Криза је учинила своје и када је реч о међународном ловном туризму који је у прошлости доносио стабилне приходе земљи. Али без обзира на то што је број страних ловаца на бугарским ловиштима смањен, на европским тржиштима Бугарска и даље ужива велику популарност као привлачна дестинација за лов. А то не само због свог невероватног богатства дивљачи различитих врста, већ и због тога што су неке од њих, као што су мрки медвед и дивља коза, например, изузетно ретке врсте за Европу. Друга предност за нашу земљу је добар трофејни квалитет животиња, што потврђује и чињеница да је Бугарска вишеструки светски рекордер када је реч о квалитетном трофејном одстрелу јелена капиталаца. Али, нажалост, то су подаци о одстрелу трофејне дивљачи до почетка 90-их година минулог века, сазнајемо од Васила Василева. Председник Савеза ловаца и риболоваца Бугарске каже да се, без обзира на то што стање није ружичасто, назире светло на крају тунела. А наиме, по његовим речима, у последње време постоји позитиван тренд који ће можда довести до извесне стабилизације и обнове популација дивљачи у земљи:

"Надам се да ће Бугарска поново заузети место које заслужује на листи земаља које нуде одстрел трофејне дивљачи. Крупна дивљач у Бугарској има изузетно добре генетске предиспозиције што гарантује квалитет трофеја који ће бити високо оцењен према светским стандардима. Иначе, могућности лова на дивљач код нас има на претек. Тренутно у земљи функционише 25 ловно-шумских газдинстава. Поред тога, у Бугарској има и многа подручја на којима се узгаја дивљач, као и ловишта која обилују великим бројем и врстама дивљачи високог трофејног квалитета. У прошлости су најтраженији били трофеји европског јелена и дивље свиње, али у последње време све чешће долазе љубитељи лова из Грчке, Италије и Шпаније који се занимају за прелетну дивљач – препелицу, грлицу, голуба гривнаша. Порасло је и интересовање за лов на зверке и пре свега на вука, једног од најприжељкиванијих трофеја на свету, сан сваког европског ловца."

За разлику од бугарских и страних ловаца који успевају да своју ловачку страст утоле законитим путем код нас, љубитељи риболова су запостављени. Испоставило се да се места на којима домаћи риболовци неометано могу да лове рибу, у складу са законом, броје на прсте једне руке. Зашто је то тако? Сазнајемо од Васила Василева:

"Због нерешених прописа осму годину заредом држава одбија да уступи веће хидроакумулације на коришћење удружењима љубитеља риболоваца који би инвестирали у њих и тиме привукли домаће и стране риболовце."

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА