Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Борислав: „Осећам моралну обавезу да помажем људима“

БНР Новини

23-годишњи Борислав Борисов не сматра да је његов успех случајност, нити изолован случај. Убеђен је да су и многи други млади људи ромског порекла добро образовани и имају солидне академске успехе. Каже да познаје преко 200 Рома који су му вршњаци, а који су завршили бачелор или мастер студије. „Једина разлика је у томе да је моја прича стекла медијску популарност“, рекао је Борислав. А то што су други остали у сенци млади мушкарац објашњава чињеницом да добри примери нису занимљиви за медије.

Истина је да пажњу четврте власти привлаче углавном проблеми и скандалозне приче, али нам је и званична статистика открила ружну стварност. Према последњем попису становништва у Бугарској 2011. године, већину ђака који не похађају наставу чине ромска деца, док тек 0,5 одсто припадника ромског етноса код нас заврши факултет. Стога можда и даље на причу попут Бориславове више гледамо као на сензацију. Недавно је Борислав дипломирао на Медицинском колеџу „Јорданка Филаретова“, на смеру медицински лаборант. „Мој највећи сан у детињству био је да једног дана постанем лекар, да помажем људима и спасавам људске животе“, образлаже свој избор Борислав. Тренутно млади мушкарац похађа мастер студије логопедије и дечје психологије на Новом бугарском универзитету:

„Мислим да ће ми бити од велике користи, пошто ћу као лаборант обављати широк спектар послова и радити са различитим људима који пате од различитих болести. Волим децу и мислим да ће ми бављење дечјом психологијом помоћи да их орасположим, тако ће ми и посао ићи лакше - прича Борислав о својим мотивима да настави са школовањем. – Ово вам је редовна пракса у иностранству где у болницама обавезно раде психолози чији је задатак да умире и разведре пацијента. Психологија ће ми увелико помоћи у раду са пацијентима.“

Борислав каже да су га родитељи увек подржавали у сваком потезу. „Позитивни модели понашања у породици представљају кључни фактор за развој сваког детета“, категоричан је Борислав који нам је испричао о изазовима са којима се суочио за време студирања:

„То су тешкоће на које наилази сваки млади човек, поготову ако је ромског порекла, јер људи обично имају предрасуде о мањинама. На почетку студија, док се још нисмо знали, професори и колеге су били крајње опрезни, пошто су мислили „он је Циганин, дакле, лош је.“ Било ми је врло тешко док се нисам доказао, а они су ме временом упознали. Веома сам захвалан на поверењу које су ми касније указали, тако сам постао одговорно лице наше групе. Поред тога, ја сам и први у историји Медицинског колеџа Ром носилац заставе те школе.“


Упркос томе што ће Бориславу бити лакше да посао у струци нађе у Софији, он је одлучио да се врати у родну Монтану. „Волим свој град. Овде имам пуно пријатеља, лепих успомена и доживљаја. А и мислим да ћу бити од користи за свој град“, каже он. Из разлога које није хтео да подели с нама, Борислав се није запослио као медицински лаборант. Тренутно ради као социјални радник у Комплексу за социјалне услуге где се најчешће среће са децом изложеном ризику или у неједнаком положају. Али то није обесхрабрило младог мушкарца, јер он налази смисао и у свом тренутном послу. „Стекао сам драгоцено искуство које ће ми послужити у раду са децом.“ Без обзира на то што је свестан тога да су сличне струке траженије на Западу, Борислав је за сада одлучио да остане у Бугарској:

„Добио сам пар понуда за посао из добрих болница у Енглеској и Немачкој, али ја мислим да сам овде потребан. Видећемо како ће кренути ствари, желим да останем у Бугарској, волим све што је бугарско и хоћу да радим за свој народ. Али убудуће, ако будем приморан, вероватно ћу и ја потражити професионални развој у иностранству.“

Борислав волонтира у неким невладиним организацијама:

„Још док су ми трајале студије био сам волонтер Црвеног крста и помагао избеглицама из Сирије. Обилазили смо избегличке кампове и делили хигијенске пакете. Заједно са колегама са факултета смо прикупили новац и трудили смо се да им помогнемо колико можемо. Осим тога, ја сам волонтер и у организацији „Каритас“ где сам углавном помагао лекарима који се баве превенцијом болести зависности. Волонтирам још и у фондацијама „Амалипе“ и „Арете“. Осећам моралну обавезу да помажем људима.“


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије из личне архиве Борислава Борисова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30