Лепа и насмејана су лица учесника фото-изложбе посвећене деци са Дауновим синдромом. Уметничке фотографије су приказане на једном од омиљених места за пешаке у Софији – на тзв. „Мосту заљубљених“. Мото изложбе је „Синдром љубави“. Њени јунаци су насмејана деца, а заједно с њим и познате личности које су подржале племениту ствар. Уметници, новинари и музичари су се прикључили овој иницијативи да би подржали напоре родитеља који полажу велике бриге за прилагођавање своје деце.

Изложба је отворена поводом Светског дана људи са Дауновим синдромом у марту, а трајаће до 15. априла. Организатори су родитељи деце која пате од овог генетичког обољења, а фотографије су дело Александра Кацева, професионалца који одавно подржава племениту ствар.

Ово је трећа по реду добротворна кампања која се приређује због велике боли и осећаја беспомоћности, јер се родитељи ове „сунчане деце“, како их називају, свакодневно суочавају са бирократским препрекама и друштвеном равнодушношћу. Према подацима Удружења родитеља деце са Дауновим синдромом, у Бугарској постоји 300 породица које имају дете са овим синдромом. Веома чести су случајеви када се родитељи одричу детета које пати од овог обољења и бригу о њему препуштају одговарајућим установама. А у нашој земљи недостају припремљени стручњаци, лекари и психолози, који би могли да саветом помогну породици приликом доношења те тешке одлуке.

„Циљ нам је да покажемо своју децу, да се похвалимо њиховим талентом и остале људе убедимо да она могу да свима нама пруже огромну љубав – каже Тони Маринова, иницијатор фото-изложбе - Као удружење родитеља, а пре свега као људи, желимо да помогнемо породицама у којима постоји особа са Дауновим синдромом. То је најтежа генетска аномалија. Истински желимо да родитељи не падају у шок, да своје дете прихвате онакво какво јесте и да више верују у његов развој. Истина је да данас тај синдром није толико страшан, колко је био пре више година. Савремена медицина је у стању да ублажи пратећа обољења већ у првим месецима по рођењу детета. У Бугарској имамо добро припремљене стручњаке који помажу у развоју потенцијала ове деце. И не на последњем месту је подршка и вера родитеља да могу да одгоје дете које ће бити добар и поштен човек, иако по цену великих напора. То им пружа самопоуздање да учествују у иницијативама попут ове фото-изложбе. Циљ је показати право лице деце са Дауновим синдромом. Видим да нам то полази за руком јер добијамо добре одзиве и комплименте, изложба се допада људима и сви кажу да су наша деца лепа. Једна од ствари које друштво мора да промени јесте однос према другачијима. Морамо научити да особу поред себе прихватимо онакву каква јесте, са њеним позитивним и негативним странама. Сви се ми не рађамо једнаки и имамо право на свом месту у овом свету. А код нас људи са Дауновим синдромом још увек не шетају улицама мирно, многи на њих гледају с подсмехом чиме инстинктивно сами постављају баријеру. Због тога желимо да прикажемо право лице овог „страшног“ и многима несхватљивог синдрома. Ја се већ 5 година озбиљно бавим овом проблематиком и познајем проблеме људи са Дауновим синдромом. Ево, моја ћерка има већ 5 година и ја не губим наду да ће нам живот у будуће бити бољи него данас и да ћемо наићи на веће разумевање друштва.“

Превод: Албена Џерманова

Фотографије уступио аутор Александар Кацев