31. марта на граничном прелазу „Капетан Андрејево“, преко којег се остварује велики део друмског промета према Турској и из Турске, због учешћа у шверцу цигарета кроз Бугарску ухапшено је 26 лица, међу којима 13 цариника и тројица граничних полицајаца. 1. априла је обелодањено да су сви задржани цариници ослобођени, а иза браве остаје само шеф њихове смене. Ослобођена лица су међутим позвана да сведоче у истрази великог шверца цигарета вредног на милионе лева. Борба против корупције се наставља.

Пре двадесетак година један бугарски премијер упитао је свог економског саветника какве би реформе требало предузети да би се постигао брзи ефекат на привредни развој земље. Одговор је био следећи – није ни потребно изводити неку посебну реформу, било би довољно да се као прво уведе ред у царини. И данас је овај задатак актуелан. Према истраживањима из прошле године, удео цигарета које се илегално продају у Бугарској износи око 20 одсто, а последњих година тај постотак стално расте. Измакла корист од ненаплаћених пореза и акциза на дуванске производе је отприлике 230 млн евра годишње, што представља 2 одсто укупних пореских прихода за 2014. г. или 0,6 одсто БДП-а. Бугарска је иначе земља у којој је у поређењу са осталим чланицама ЕУ опорезивање дуванских производа од највећег значаја за пуњење државне касе, а она има највеће релативне губитке у ЕУ због кријумчарења цигарета. Овај губитак је, релативно гледано, троструко већи од оног Румуније или Пољске и чак 10 пута већи од измакле користи Немачке и 16 пута већи од оне Холандије.

Последње хапшење цариника показује и то да су шверцери у Бугарској незајажљивог апетита. Два месеца раније на истом граничном прелазу у спектакуларној акцији ухапшен је шеф тамошње царине, опет због допуштања криминала какав је шверц из правца Турске. Стављање лисица на руке очито не умањује склоност кријумчарењу, зато што је мамац супер атрактиван и стога – неодољив.

У првим годинама транзиције ка демократији, за време консултација са представницима једне пријатељске државе неки шеф из фискалног сектора Бугарске упитао је колеге да ли су и у њиховој земљи цариници подвргнути корупционашком притиску. Одговор је био да уколико четири године после запошљавања цариник не подлегне корупцији, мора му се одати свака част и поштовање. За сада нема података да је неко у бугарској царинској служби завредео такво поштовање, док је у друштвеној свести реч цариник, могло би се рећи, синоним за корупционаша.

У сузбијању шверца и корупције Бугарска имплементује познате у свету методе какве су честа смена радног места и пословних обавеза цариника, ротација руководећег кадра, примена посебних истражних радњи, ангажовање специјалних служби и јавног тужилаштва и др. По свему судећи, примена одређених метода није у стању да гарантује успех.

Превела: Ана Андрејева