Сваке године после пролећне равнодневице, у прву недељу након пуног месеца, пада Ускрс – празник којим хришћани прослављају Исусов повратак у живот – Васкрсење. У дугој припреми за тај највећи православни благдан најважнија је последња, седма недеља часног поста, названа Страсна седмица. На богослужењима се подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту.
Христово васкрсење је празник који слави победу светлости над тамом и живота над смрти. Пред поноћ у суботу цркве су пуне верника који су дошли да би присуствовали свечаној литургији. Свештеник који води архијерејско богослужење износи упаљен тросвећњак из кога свети пламен преузимају сви верници. Уз појање тропара „Воскресеније Твоје Христе Спасе“ излазе из храма.
Тачно у поноћ народ се међусобно поздравља речима „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. Звона се оглашавају из храмова радосном ускршњом звоњавом, а тропар „Христос васкрсе“ проноси се надалеко.
Према јеванђеоским текстовима жене мироносице које су рано ујутру у недељу дошле на гроб да помажу тело Исусово, прве су сазнале да је Христос васкрсао. Тек онда се Христос јавио својим ученицима.
Један од симбола Васкрсења Христовог је ускршња свећа која гори 40 дана од Ускрса до Вазнесења и представља Христово присуство међу ученицима, 40 дана по ускрснућу.
„Живи Бог је Творац слободе, Он делује искључиво као поток светлости, поток љубави, доброте, дубоко у срцима оних који му се добровољно обраћају. Када се од Њега одвратимо, Он као да је изузет из Свог створења“ – каже Оливије Клеман, професор Православног Теолошког института Светог Сергија у Паризу.
Васкрсење Христово је темељ хришћанства, јер је њиме Господ потврдио Своје учење о вечном животу и доказао да је Он заиста Живот вечни.
Превела: Ана Андрејева
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..