Последњу, седму недељу часног поста која претходи Васкрсу верници проводе у строгом посту, молитви и покајању. Ова недеља од Великог понедељка до Велике суботе посвећена је последњим догађајима из земаљског живота Исуса Христа, а у црквама се на богослужењима подсећа на његову издају, хапшење и страдање на крсту, на искупитељну жртву принесену за све људе. Током ових дана се верници позивају да прогледају духовним очима, како би били просвећени Богопознањем и обасјани непролазном светлошћу васкрслог Господа:
"Страсна седмица је време које нас упућује на преиспитивање сопственог живота и вере - каже Васил Василев, свештеник цркве Света Три Јерарха у граду Шумену. – Време када нам поглед у прошлост може отворити пут у бољу садашњост и светлију будућност. Потребно је да током те недеље идемо на богослужења јер ће нам она помоћи да боље схватимо суштину тих дана. Једино када човек преиспита своја уверења може кренути неким бољем путем у животу, да види и нађе добро у себи да би осетио смисао Васкрсења, једног од најважнијих момената за хришћане. Када људи доживе као своје бол и страдања Исуса Христа, постају осетљивији према патњи ближњих. Једино се тако можемо припремити за празник – отварајући своја срца и душе како би пронашли пут кроз саосећање. Кад човек има самилост, то значи да може да осети патњу других чиме ће схватити макар делић патње коју је поднео Исус на крсту. Када схватимо Његову жртву, тада ћемо успети да променимо и саме себе. Уколико не успемо да то постигнемо, тада ће и овај празник бити само један у низу празника, пошто нисмо разумели његову суштину.“
Велики или Распети петак је дан који се слави као успомена на распеће Христово. То је најжалоснији дан за хришћане јер је Исус Христос био осуђен и разапет на крсту, а својим страдањем на Голготи и патњом на крсту преузео је грехе света на себе. На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на којој је изображено скидање и полагање у гроб Исуса Христа. На тај дан на стотине хиљада верника одлази у цркву да би се поклонило искупитељу и избавитељу света. Верници се провлаче испод плаштанице како би добили благослов за себе и своје потомство:
"Суштина тог дана је у саучествовању у страдањима Христовим. На тај начин показујемо да уколико смо били сведоци тих догађаја, наше место би било поред Божје мајке и апостола. А провлачење испод плаштанице која симболише Христов гроб показује да састрадавамо са Њим. Али има и таквих хришћана који се испод стола на којем је положена плаштаница провлаче мислећи да им је то корисно за здравље, а други док то раде замишљају неку жељу. Све је то последица четрдесет пет година атеизма и двадесет пет година криво схваћене демократије код нас. Црква се не намеће, она само предлаже и врата су јој широм отворена за све. А свако ко дође у храм може да затражи од свештеника да поразговарају о свему томе. У супротном, нећемо схватити сав смисао Васкрсења Христовог. Јешћемо милиброд (козунак, козењак), туцаћемо јаја не схватајући њихову симболику. Управо у томе се изражава људскост, док је све остало везано за животињско начело у нама. Када се човек окрене свом телу запостављајући при том душу, онда постаје роб нагона, материјално превагне над духовним, а то је тренутак кад лик Божји избледи у људској свести. Ми морамо да хранимо своје душе. Тада ће и наша тела бити задовољна и подједнако ће се радовати и малом, и многом што добијају јер ће служити души. То је правилна јерархија коју морамо поштовати."
Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а многи верници у знак жалости не једу и не пију до заласка сунца:
"Према православном канону, то је пост на води. Управо тада заборављамо на храну како бисмо посветили више пажње души. Пост могу нарушити једино стари и болесни људи који могу да једу хлеб и пију воду. Све се то изводи уз благослов свештеника који може да процени да ли верник сме или не сме да држи овај строг пост. Велики петак је дан васељенске жалости због чега се у храмовима не служе литургије. Стога овај дан је нерадан, јер се људи припремају за Васкрсење Христово. Екипи Радија Бугарска желимо да у миру и радости проведе ове светле празнике Христовог Васкрсења."
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Уз благослов Светог синода Бугарске православне цркве, на званичном сајту Патријаршије је од 1. новембра доступна мобилна апликација за вернике. У својој првој верзији, апликација укључује одељке као што су „Библија“, „Свето писмо Старога и Новога..
У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота...
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800...
Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних..