Питање да ли су радикални ислам, џихад и Исламска држава претња за Бугарску данас више не стоји. До пре пола године или годину дана нас је занимало да ли је ово питање реторичко или параноично. Сада смо већ добили званичан одговор. У Извештају о стању одбране и оружаних снага за 2014. годину, који је одобрила Влада, наводи се да су ризици по безбедност Бугарске и даље релативно високи због низа фактора у нашем региону. Један од најопаснијих је регрутовање добровољаца из држава региона ради учествовања у борбеним акцијама у муслиманским земљама, тј. регрутовање џихадиста, као и деловање истих након њиховог повратка.

Бугарска која је земља чланица Европске уније, налази се на прагу Оријента и Блиски исток је заиста близу нас. Само због ове географске чињенице која је уосталом постала геополитичка, наша земља је на предњој линији и на путу џихада. Да ли је то претерано? Да подсетимо да сходно доктрини Исламске државе (ИД) Бугарска улази у нови калифат сунитских џихадиста, а мапа показује где ће бити пободена њена „црна застава“. Према истој доктрини, до 2020. године ИД намерава да контролише Блиски исток, велика подручја Азије и део југоисточне Европе. Ма хајде, ово је апсурд! Ми смо део јужног крила НАТО-а и суседи смо Турске чија је војска у војној алијанси највећа у Европи! У ствари, онај ко тако мисли није у току актуелних догађаја и реалности. Наравно, нико не каже да ћемо сутра бити у епицентру Армагедона и сукоба 21. века на верској основи. Међутим, чињеницу да радикални ислам има свој „план 2020“ не треба узимати олако.

Према експертима, информације да су чланови Исламске државе ушли у Турску са намером да се пребаце у Бугарску да би добили статус избеглица, су више забрињавајуће од непотврђених информација да има бугарских држављана који иду у џихад у Сирију и Ирак. У надлежности одговарајућих служби је да те информације потврде или оповргну. Међутим, неоспорна је чињеница да је Бугарска успутна станица за џихадисте из Европе на путу ка врућим тачкама на Блиском истоку. Она је довољно забрињавајућа, као и чињеница да у неким областима наше земље са мешовитим становништвом емисари радикалних исламиста муте мозак иначе кротким и умереним бугарским муслиманима. Због тога њихови наводно политички представници у Бугарској морају бити опрезни када говоре о „језику мржње“. Наравно, уље на етничку ватру не смеју додавати ни тзв. националисти, национал патриоти, патриоти и сл., иако су парламентарно заступљени.

Неоспорно је да се већ 25 година Бугарска сматра острвом етничке толеранције која је и политички легитимисана. Међутим, дани мирноће одлазе управо због савремених геополитичких реалности, у којима радикални ислам и његови ратници, џихадисти, желе све друго осим верске и етничке толеранције. А то значи наранџасти степен упозорења за безбедност Бугарске. Приликом објављивања црвеног упозорења било би сувише касно.

Превела: Марина Бекријева