Влада планира да појача контролу вештачења инвалидности. „Довољни су само једна исправа неистините садржине, један лажни налаз и процес се више не може зауставити“, изјавио је с тим у вези министар рада и социјалне политике Ивајло Калфин који је недавно представио мере унапређења пензионог система. Импозантан је број особа код нас које су стекле право на инвалидску пензију. Прошле године било их је више од половине оних који су отишли у заслужну пензију. Механизам контроле ће бити размотрен и са Министарством здравства.
„Увођење строжих мера није лоша идеја, али задатак државе не мора да буде само контрола новца и инвалидских пензија, већ и спровођење активности на унапређењу система здравствене заштите“, сматра Величка Колчева, којој је поступак пред инвалидском комисијом добро познат, а у исто време она је и послодавац. Вицепремијер Калфин предлаже да надлежне комисије не само процењују радну способност и утврђују степен инвалидитета, већ да у њиховој надлежности буде давање препорука о томе које би послове могло обављати одређено лице. Према подацима Агенције за особе са инвалидитетом, тек 10 одсто инвалида у радно способним годинама ради. Гђа Колчева је рекла да послодавци с правом не желе да запошљавају инвалиде и објашњава: „Постоји одредба која штити инвалидне особе. Уколико компанија има проблеме и мора да отпусти раднике по основу технолошког вишка, она мора да прво отпусти квалитетније раднике па тек на крају инвалиде, који можда и нису толико „корисни“ и радно способни.“ Пре шест година живот ове пословне даме се преокренуо. Постављена јој је најтежа дијагноза - рак. „Оперисали су ме и постала сам инвалид“, прича она. Иначе власник је компаније која израђује кројеве за одећу. Након свих тешкоћа са којима се суочила решила је да своју компанију претвори у специјализовано предузеће у којем ће 30 одсто запослених бити људи са инвалидитетом. О законом предвиђеним повластицама гђа Колчева каже:
„Држава покушава да помогне приватницима кроз пројекте везане за отварање нових радних места. Она преузима и уплату део доприноса. Некима је то можда и мало, али је нама као компанији некада то одговарало. Држава не може да пружи већу помоћ од ове, јер нема новца. У сиромашној држави инвалид је сиромашан као и сва социјално угрожена лица. Није као у западној Европи. Држава нема пара, али она може да предузме мере у циљу строже контроле вештачења инвалидности и издавања Решења о инвалидности, као и да подржава инвалиде који покрену приватни бизнис. А то се већ дешава.“
Специјализована предузећа имају право и на олакшице приликом учешћа у поступцима јавних набавки. Међутим, Величка Колчева сматра да се те олакшице злоупотребљавају:
„Многе компаније које намеравају да учествују у поступцима јавних набавки фиктивно запошљавају инвалиде. Закон им то омогућује и управо су те одредбе непромишљене. Не може да компанија која је буквално јуче код Агенције за особе са инвалидитетом регистрована као специјализовано предузеће, нема никакву доказану прошлост, одједном стекне право на учешће у поступцима јавних набавки уз право на олакшице.“
Предузеће гђе Колчеве ради по наруџбини страних клијената из Енглеске, Француске, Аустрије, Швајцарске, Италије и САД, али она каже да до сада нису учествовали у поступку јавне набавке. „Не можемо то себи дозволити јер смо мала компанија. Све је везано за велике трошкове, а има ту и пуно других ствари.“ Она није хтела да коментарише које су те друге ствари, али и сами се можемо сетити о чему је реч. По њеним речима, Агенција за особе са инвалидитетом је једини државни орган који истински помаже инвалидима и наводи пример: Прошле године компанија гђе Колчеве је конкурисала по пројекту хардверског и софтверског опремања који је био објављен код Агенције. Уз кофинансирање од 10 одсто успели су да повећају број радних станица у канцеларији.
Превод: Албена ЏермановаПрошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Деда Мраз стиже данас у зоолошки врт у Бургасу како би поделио божићне поклоне животињама, саопштио је прес центар Општине. Током празничног дана..
Двадесет друго издање хуманитарног спектакла „Бугарски Божић“ одржаће се вечерас у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији, под покровитељством..
Драги пријатељи Радио Бугарске, желимо вам срећан и благословен Божић! Захваљујемо вам на вашој верности и подршци која нам значи неизмерно много...