Крајиште је подручје које се налази на крајњем западу Бугарске, региону који слови за најсиромашнији у Европи. За разлику од туристичких центара монденског живота у нас, ово забачено место доживљава право економско расуло и тоне у заборав. Али зато овдашње лепоте немају себи равне. Када се само удаљите од Софијског поља, обавијеног смогом, пред вама се отвара панорама планинских врхова са снежним капама, који обележавају границу са суседном Србијом. Мала, напуштена села у којима је остало по неколико бакица и дедица, ушушкана су у пасторалном крајолику с предивним погледом на мале долине – када их први пут угледате, учиниће вам се да је овај пејзаж настао под кичицом неког ренесансног сликара. Сва се ова лепота налази у околини града Трна.

Трнчани су познати по свом дијалекту, готово неразумљивом осталим говорницима из Бугарске, па и туристима, наравно. Трнчани тврде да је најједноставнија, али ипак свима који нису из тог краја, потпуно непојмљива реченица - „Ја ју јаја “, што би се са „трнског“ превело као „Ја јашем кобилу“. Али на питање да ли негде у околини има коњичког центра, одговориће вам „нема тога“. Зато пак општина гради бициклистичку стазу која ће ићи кроз живописни кањон реке Јерме. У истом пределу је изграђена и еко стаза, која се међутим не одржава у најбољем стању и онима који желе да прођу тим путем потребна је посебна опрема. Заштитни знак Трна и велики понос Трнчана је кисело млеко. Званична постојбина бугарског киселог млека је село Студен Извор. Овде се налази родна кућа дра Стамена Григорова, данас претворена у музеј. Др Григоров је микробиолог који је открио бактерију млечне киселине Lactobacillus Bulgaricus и пронео славу наше земље као произвођача киселог млека врхунског квалитета. Овој здравој храни посвећен је традиционални фестивал који ће се ове године одржати крајем јуна, а учесници ће између осталог демонстрирати... како се може цртати помоћу киселог млека (ма шта то значило)! „Од Трна лепшег нема“ наслов је још једног летњег празника који у подручју Крајишта окупља плесаче народних игара из земље и иностранства. Међу овдашњим знаменитостима је и музеј бусинске керамике, карактеристичне искључиво за овај крај. У њему се могу видети јединствени обрасци земљаних судова. Некада се у скоро свакој кући у околини вртео грнчарски точак. Љубитељима планинарења предлажемо да се испењу на врх Руј, висок 1.705 метара са којег се отвара поглед на Знепоље. Појединости о тој живописној маршрути даје Катерина Цветанова, главни експерт у општини Трн:

„Пешачење траје 4 сата, а на надморској висини од 1.500 метара је реновирани планинарски дом. Преко врха пролази граница са Србијом и сваке године 13. јуна организујемо одлазак на пењање врха Руј с обе стране границе, у којем учествује око 1.500 Бугара и Срба. Врх је део еколошке мреже Натура 2000, а разлог што је обухваћен овим механизмом заштите природе је богати биодиверзитет овог планинског предела. Друго симпатично, али слабо познато месташце је Врапчански слап. У његовом подножју, усред стења, изграђена су успутна одморишта која су погодно место за приређивање пикника, где можете релаксирати уживањем у жубору реке. Свакако ваља отићи и до Зелениградског стења, где стоје руине древних светилишта. Тамо се у фебруару одржава празник „Ората копата“ чији је циљ да се одагнају зле силе. “

У околини можете обићи бројне мале параклисе и напуштене старе манастире. Такав је рецимо манастир Светог Арханђела Михаила, утемељеног за време Другог бугарског царства. Зидне слике, сачуване до данашњег дана датирају из 14-16. века. Обитељ је делимично обновљена, до ње води добро обележена стаза.

Најпознатије светилиште у том подручју је свакако параклис Свете Петке, уклесан у стење. Према веровању мештана, овде се догађају чудеса. Довољно је само да се помолиш светитељки која је поштована као покровитељица Трнчана. Даље остају стрми планински гребени на граници Бугарске и Србије, предели у које организовани масовни туриста није закорачио. Одлазак у ове крајеве је права авантура коју вреди доживети!

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: wikipedia.org