Експлозије у погону муниције војне фабрике "ВМЗ Сопот" уздрмале су село Иганово првог дана после ускршњих празника. Само пре три недеље сличан инцидент догодио се опет у овој фабрици. Нема повређених и настрадалих, али је дошло до евакуације, а у циљу расветљавања околности на лице места стигли су високи представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова. Узроци се још истражују, а погон је затворен у тренутку када фабрика извршава своје уговорне обавезе, када се опоравља од дуге кризе и измирује своје старе обавезе.

Није у питању изоловани случај, већ низ таквих случајева у којима је било и жртава о чему је у октобру прошле године на сајту Радија Бугарска објављен коментар под насловом „Црна серија инцидената забрињава бугарско друштво“. Месецима касније, сасвим основано, можемо додати да ова забринутост још увек постоји.

Последњих година приликом уништавања муниције у Бугарској је погинуло 19 особа, а 18 је повређено. Код претходних случајева сматрало се да су узроци експлозија недовољна квалификација особља, недовољна контрола производног процеса, поверавање обављања ризичних делатности у вези са експлозивним материјама приватним фирмама, а не искључиво специјализованим јединицама МУП. Раније се разматрала могућност да се приватним фирмама законом забрани обављање тих специфичних послова, а сада влада је прихватила да уведе забрану увоза, уништавања и превоза старе муниције из других земаља чланица ЕУ.

Забрињава то што Министарство економије, под чијом је капом војна фабрика "ВМЗ Сопот", није хтело да коментарише питање кривице, али је пажњу усмерило на специјалне службе које би требало да одговоре зашто су се у току месец дана у овој фабрици у два наврата догодиле експлозије. По мишљењу надлежних власти, заиста је сумњиво како је дошло до пожара, кад је већ производна база била запечаћена и свима је приступ њој био онемогућен ради спровођења истраге претходне експлозије. Сам министар економије Божидар Лукарски није искључио могућност да је реч о саботажи. Министар одбране Николај Ненчев је признао да је добио извештај у којем се сугерише на саботажу, али није хтео да даје закључке пре него што се Тужилаштво изјасни.

Више је основа за забринутост друштва. Осећај недовољне државне контроле у сектору и некажњивости у оваквим случајевима није превазиђен. Претходни и судски поступци трају годинама, а тешко долази до утврђивања криваца. Мере које се предузимају после сваког инцидента остају само на папиру, а у ствари, у питању су штете које трпи специфичан сектор војне индустрије који, пак, обезбеђује на стотине радних места. Сада у јавном простору крчи себи пут и хипотеза о саботажи. И док се „црна серија“ експлозија, понекад забрињавајуће учесталости, наставља, то што се слични инциденти догађају широм света и никад не може постојати потпуна гаранција када је у питању рад са експлозивима, све мање нам може бити утеха.

Превод: Албена Џерманова