Први знаци оживљавања бугарске привреде запажени су још у првом кварталу ове године, када је Министарство финансија објавило раст јавних прихода од преко 400 млн евра у односу на исти период прошле године. Нешто касније обелодањени су и подаци о извозу у земље ЕУ - главне трговачке партнере Бугарске, који су такође потврдили узлазни тренд. Тим позитивним сигналима можда треба додати и податке о незапослености који указују на благи пад.
Имајући све то у виду, некако сасвим логична је ревизија средњорочне макроекономске прогнозе Министарства финансија.
Крајем прошле године, у време израде и усвајања државног буџета Бугарске за 2015. годину, прогнозе владиних експерата о економском развоју земље у овој години су биле далеко од оптимистичних и знатно испод реалног темпа раста у 2014. години. Тада се предвиђало да ће бугарска привреда забележити раст од тек 0,8 одсто. Сада је ова изузетно конзервативна процена ревидирана и влада превиђа раст од 1,4 одсто. И све то упркос чињеници да се дефлациони тренд задржава и да се предвиђа да ће он достићи нешто нижи ниво у односу на прошлогодишњи, али још увек око 1 одсто. Експерти наводе да ће повољне промене спољашње средине резултирати повећањем извоза робе и услуга што ће са своје стране, заједно са повећањем унутрашње тражње, довести до убрзања раста и увоза.
У ствари, слика ипак не изгледа толико оптимистична јер практично и ове године се неће остварити раст из прошле године од 1,7 одсто. Министарство финансија прогнозира да ће овај темпо бити постигнут тек идуће године, а о извесном осетљивом расту бугарске привреде моћи ћемо да говоримо тек 2017. године. Да ли ће се то заиста остварити, остаје да видимо, а све ће зависити од бројних домаћих и међународних политичких фактора. То је једначина са више непознатих, али у сваком случају са позитивним решењем. Знатно опрезније и конзервативније, па чак и отрежњујуће, су прогнозе међународних аналитичара Светске банке, Међународног монетарног фонда и Европске комисије. Ко ће бити у праву, још се не зна, али зна се да последњих неколико година Бугарска показује да је њена привреда тешко предвидива и изненађења су честа.
Превод: Албена Џерманова
У децембру 2024. године месечна инфлација износи 0,4%, агодишња инфлација задецембар 2024. године у односу на децембар 2023. године је 2,2%, јавља Национални завод за статистику. Просечна годишња инфлација у периоду јануар – децембар..
Анализа коју је спровео синдикат КНСБ показује да је кумулативни раст инфлације, мерен индексом потрошачких цена, у протекле четири године (од почетка 2021. до данас) износио тачно 29,9%. Иако овај показатељ представља просек, он често не одражава..
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Годишња инфлација у еврозони убрзала је у јануару 2025. године, достигавши 2,5%, у поређењу са 2,4% претходног месеца. У Бугарској је инфлација у јануару..
Према подацима Евростата, Бугарска је испунила и последњи критеријум за приступ еврозони, а то је стабилност цена. Ову вест је саопштила министарка..