У Софији је одржана премијера документарног телевизијског филма „Ледена љубав“. Ово остварење је посвећено запањујуће лепом Антарктику и проф. Христу Пимпиреву који је заљубљен у овај континент и истражује га више од четврт века.
Он је доајен бугарског антарктичког програма, оснивач и председник Бугарског антарктичког института. Директор је Националног центра за поларна истраживања. Познати геолог представља Бугарску у Научном комитету за истраживање Антарктика (SCAR) и на Саветодавним састанцима Антарктичке повеље (ATCM) - међународном форуму за управљање регионом. И још нешто: проф. Христо Пимпирев је први Бугарин који је развио бугарску заставу на Јужном полу. Његово име носе велики глечер и бугарска обала острва Ливингстон.
Како сте се препустили овој леденој љубави која Вас већ толико година не напушта?
„То је дуга прича – каже проф. Пимпирев. - Љубав се обично рађа на први поглед, а што се мене тиче, ја сам још као мало дете сазнао о Антарктику, листајући разне атласе. Јако сам волео географију и сазнао да постоји један далеки, ледени, бели континент који је најкасније откривен и најхладније је место на Земљи, готово увек прекривено ледом. Моја прва антарктичка експедиција била је 1987. године. Тамо сам открио нетакнуту лепоту, нетакнути животињски и биљни свет, а то је нешто чега нема на осталим континентима. Тамо се осећаш као на другој планети. Истина је да сам се заљубио и сваке године се изнова и изнова враћам на Антарктик. Многе моје колеге са којима радим, одржавам бугарску поларну базу „Св. Климент Охридски” и обављам научна истраживања такође су заљубљене у овај континент и зато се стално враћају. Није случајно што су га Енглези, једни од истраживача који претендују да су до њега први стигли почетком 19. века, назвали „Белом љубавницом“ која заувек осваја срце и душу.“
Шта откривају истраживања Антарктика?
„Антарктик је континент већи од Европе и Аустралије. Он крије огромне природне ресурсе, и обновљиве и необновљиве, као што су, рецимо, минерална богатства. Ледени континент је изузетно богат резервама нафте и природног гаса које ми геолози откривамо. Постоје велике залихе бакра, злата, сребра, гвожђа, каменог угља. Неизбежно је да ће у будуће човечанство бити приморано да за свој напредак користи и ресурсе Антарктика. Истраживањем стена можемо утврдити где и каква минерална богатства постоје. Ми смо проценили потенцијал природних ресурса и утврдили врсте метала којих има у околини бугарске поларне базе. Дакле, у будућности, када буде одлучено да се та богатства разрађују и експлоатишу, Бугарска ће имати веома озбиљан допринос њиховом истраживању. Али, срећом, до 2040. године уведен је мораторијум на експлоатацију ових ресурса и Антарктику не прети загађење још најмање 25 година. Након тога ће бити преиспитан статус експлоатације иако постоје безотпадне технологије, врло је вероватно да се приступи коришћењу минералних ресурса.“
До које је мере присуство Бугарске на Леденом континенту важно за нас?
„Да нисмо имали ову базу и нисмо спроводили научна истраживања, Бугарска би могла да не буде присутна на овом континенту. Били бисмо попут Словачке и Словеније, којима неће припасти парче колача када Антарктик почне да се одужује онима који се налазе тамо, који живе у тешким условима и месецима су далеко од својих породицаикућног комфора како би Бугарска била присутна на Леденом континенту.“
Да ли имате омиљено место тамо?
„Када човек дуго времена живи негде, свакако има место где воли да се усами, да гледа, рецимо, море, пингвине. Такво је место за све наше, па чак и за стране поларне истраживаче бугарски православни параклис Светог Јована Рилског, где идемо за време свих званичних верских празника. Посећују га и они који осећају потребу да буду сами. Али, свако има на Антарктику неко место које му се свиђа. И ја имам такво - на крају бугарске плаже где је откривен нови залив, након што се глечер скоро потпуно истопио. Кад имам слободног времена, са задовољством идем тамо. Стојим и гледам како огромни блокови леда падају у смарагдно бистру воду“, рекао је у закључку проф. Христо Пимпирев.
Филм „Ледена љубав“ ће се сигурно допасти знатижељним љубитељима природе и путовања различитих узраста. Поред осталог, он прича о животу у бугарској поларној станици, пројектима бугарских научника и глобалним климатским променама. У ауторскоj екипи суредитељ Ема Константинова и сниматељ Румен Василев, а Георги Тошев је продуцент филма.
Превела: Марина Бекријева
Фотографиje: Бугарски антарктички институт
Сарадња бугарских и кинеских научника била је данас у фокусу форума у Софији на којем су учествовали представници Бугарске академије наука (БАН), Владе, економисти и јавни радници. Догађај су заједнички организовали БАН и Кинеска медијска група...
Бугарска неће морати да спасава државе чланице зоне евра које се суочавају с великим дуговима. Ово је за БНР изјавила Љиљана Павлова, бивши вицепремијер Европске инвестиционе банке. „У уговорима које потписујемо и правилима која важе, веома јасно..
Током претходне две недеље, на часовима завичајне културе у бугарској допунској школи "Родољубље" у Норичу, у Енглеској, ђаци првог и другог разреда имали су прилику да се упознају са богатством бугарских народних ношњи и традиционалних везова. Како..
Током претходне две недеље, на часовима завичајне културе у бугарској допунској школи "Родољубље" у Норичу, у Енглеској, ђаци првог и другог разреда..
Бугарска неће морати да спасава државе чланице зоне евра које се суочавају с великим дуговима. Ово је за БНР изјавила Љиљана Павлова, бивши вицепремијер..
Сарадња бугарских и кинеских научника била је данас у фокусу форума у Софији на којем су учествовали представници Бугарске академије наука (БАН),..