Шарена, свежа, млада и насмејана је природа у околини градића Бања, Општина Карлово, кад стигне пролеће. Дрвеће се пробудило из зимског сна и својим зеленилом нас усрећује, а јужним обронцима Старе планине радосно тече набујала река Стрјама. Магија пролећа мења свако место - трава расте, дрвеће је напупило, птице раздрагано певају на гранама.

Сваког пролећа житељи Бање играма и песмама дочекују празничне дане од Лазареве суботе до Ђурђевдана. У овом крају земље играње пролећног кола је љубоморно чувана традиција која није прекидана чак ни у најтежим временима. У коло се хватају сви, а малишани и данас са великом жељом уче песме и кораке кола карактеристичних за овај потпланински крај. Песме и игре у Бањи иду руку под руку и својом магијом окупљају људе који опевају лепоту природе. Коловођа је мушкарац, а до њега се обично хватају певачице. „Никад нисмо наступале као хор, већ смо увек песме изводиле уз коло. Код нас кола и песме иду руку под руку“, каже Иванка Близнакова, руководилац изворне групе при читалишту „Св. Св. Ћирило и Методије“ у граду Бања.

„Када се сви окупимо, група броји 26 чланова – 25 жена и један мушкарац. Песме на нашем репертоару се зову „Пролећна кола уз песме“, а изводимо их на Лазареву суботу, током Ускршњих празника и на Ђурђевдан. Оно што је карактеристично за овај крај јесте да се у наша кола која се играју на Лазареву суботу хватају и мушкарци, што објашњава чињеницу зашто су кола код нас већа. Успели смо да очувамо аутентичну традицију захваљујући ентузијазму наших извођача. Упркос многобројним породичним обавезама, они редовно долазе на пробе. Међу њима су и људи који раде у другим местима, ван града. Увече, по повратку кући с посла, силазећи из аутобуса они журе да стигну на пробу у читалишту.“

Највише утисака и успомена донело им је учешће на фолклорном фестивалу у месту Рожен у Родопима. Ево шта нам је о томе испричала Иванка Близнакова:

„Дуго времена смо се припремали за учешће на том фестивалу и жеља нам је била да изведемо већину песама са нашег репертоара. Али десило се то да је бина била лоше постављена и мало климава, тако да када смо заиграли она се почела љуљати. Били смо приморани да скратимо наступ. Отпевали смо само по два стиха сваке песме. Разочарали смо се. Лоша успомена се временом претворила у шалу која нас увек слатко насмеје. Пред сваки наступ обавезно проверавамо да ли је бина добро постављена и хоће ли нас издржати. У колу се играчи хватају за појасеве који су изузетно лепи, ручно плетени и типични за наш крај. Током пролећних празника коло се игра од поднева до касно увече. Ја сам у Бању дошла након што сам се удала. Сећам се колико су ме одушевили људи и природа овог краја. Током 60-их година минулог века у коло се знало ухватити толико играча да је трг врвио од људи. Сваке године, без изостанка, играмо „Лазарево коло“. На овај начин симболично дочекујемо Лазареву суботу, а играмо га и на Ђурђевдан. Тада певамо песму у којој се пева да „Лазар одлази“. После тога се сви враћају свом послу на њиви. Ово није једноставно сценска уметност, ово је наша уметност за коју инспирацију црпимо из свакодневног живота и знања наших предака.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова