Свети великомученик Георгије Победоносац је један од најпоштованијих хришћанских светаца и првих страдалника за хришћанску веру. Према житију свеца, Георгије је рођен у 3. веку у хришћанској породици. Он се врло брзо истакао својом храброшћу, напредовао у војној служби и постао један од миљеника римског цара Диоклецијана. Када је почело гоњење хришћана, Георгије је поделио своју имовину сиромашним људима и ослободио своје робове, затим ступио пред владара и рекао да је и он хришћанин. Цар га бацио у тамницу где су га ставили на страшне муке, али је Георгије храбро поднео све и није променио своја убеђења, нити се одрекао вере своје. Диоклецијан га је осудио на смрт одсецањем главе и тако је Георгије, пошто је одбио послушност прогонитељу хришћана, био погубљен 303. године.
Свети Георгије је заштитник војске, ратара и сточара, а слави се 6. маја као празник великомученика Георгија илити Ђурђевдан.
У православној традицији постоје две врсте приказа Георгија Победоносца – у првом случају се приказује његов лик, док је у другом светац приказан на белом коњу како копљем убија аждају. Али се у цркви Светог Георгија Победоносца Кремиковског манастира код Софије могу видети три несвакидашње фреске које одударају од православних канона осликавања зидова. Радови на рестаурацији и конзервацији мурала из 15-17. века трајали су читавих 13 година. Захваљујући упорном раду архитекте Стојана Јанева и екипа Љубе Краскове и Замфира Петрова данас су ови мурали заблистали у пуном сјају.
"Они су реконструисани у облику у коме су их нашли рестауратори - прича иконописац Кристијан Спиридонов. – Спречено је пропадање фресака те обављена конзервација. Мурали се одликују изузетном лепотом, види се да су на њима радили врхунски мајстори."
Разлике у стиловима и методама рада показују да су зидови осликани у различитим периодима. Фигуре светаца се јасно одвајају од тамне позадине. Када уђете, на врата цркве дочекује вас лик Светог Георгија на коњу. Ако пажљиво будете погледали, видећете да поред њега, у седлу, седи и дечак. У ствари, на овом муралу је приказано једно од чуда која је светац створио на нашим просторима.
"Реч је о детету које је отето и продато у ропство као слуга једног велможе. Родитељи малишана помолили су се свецу да им врати дете. Свети Георгије је услишио њихове молбе и зграбио дете усред собе где је у том тренутку служило вино и вратио га родитељима", прича Кристијан Спиридонов.
Занимљив је и нетипичан положај који је Георгије заузео приликом убијања аждаје. Традиционално се светац приказује како копљем пробада аждају. На овом муралу он задаје убодни ударац, држећи руку савијену у лакту и носећи копље испод пазуха. Ово је најраспотрањенији ударац међу западним витезовима, а један је од ретких таквих приказа на Балкану.
Друга фреска на којој је приказан Свети Георгије налази се у једној од ниша цкрве Кремиковског манастира. "Реч је о изузетно лепој фрески, лик свеца је приказан реалистички, а у поређењу са другом зидном сликом је врло добро очувана. Обично Свети Георгије гледа у десно, али на овом муралу је коњаник окренут левом страном и лицем према нама десном руком забада аждају. Занимљиво је поменути и оклоп, а исто тако и мач који је иначе скоро немогуће видети на традиционалним приказима Светог Георгија без обзира на то што је, према предању, након што је копљем убио аждају, мачем јој одрубио главу.
Исто тако је коњаник у руци држао штит, који се скоро никад не појављује на приказима свеца. Нетипична је и сама композиција и пре свега положај аждаје који није у првом плану, по страни од коњаника, већ испод стражњих ногу коња."
У православној уметности свеци се ретко кад приказују како седе на престолу. Али у цркви Кремиковског манастира је мурал на коме Свети Георгије седи на престолу који је једини ове врсте. Светац је одевен у оклоп на златној позадини. У десној руци држи копље, у левој има мач, док му је нога на убијеној аждаји.
"Ретко ћете видети приказ Светог Георгија на престолу. Око централне слике су сцене на којима је изображено како је светац мучен да би се одрекао своје вере. Али је он херојски поднео све муке", рекао је иконописац Кристијан Спиридонов.
Због својих изузетно лепих и драгоцених мурала црква Светог Георгија Победоносца Кремиковског манастира проглашена је спомеником културе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинов
Фотографије: Десислава Иванова и Красимир Каменов
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..