Са црно-белих фотографија које се чувају у Европској дигиталној библиотеци (Europeana) интелигентним и проницљивим погледом гледа нас једна од најзанимљивијих личности у бугарској култури – Дора Габе. Њено књижевно стваралаштво није само део националне културне баштине већ је оставило неизбрисив траг и у европској књижевности, историји и културном наслеђу. Животна прича песникиње је налик роману у коме се преплићу страствене љубави и драматични растанци, занимљиви сусрети и путовања. Узбудљив живот који је потрајао скоро читав век – од 1888. до 1983. године.

Ево шта је песникиња рекла о поезији у интервјуу који се чува у тонском архиву Бугарског националног радија:

"Поезија је у дубокој суштини ствари и појава. Она зна да дрмне човека из монотоније свакодневице. Спасава га од отрова сујете, ситничарења егоизма, од досаде. Она је у свему што нас окружује: у видљивом и невидљивом, лепом и ружном, у бесу и смирености, мржњи и љубави. Она је у духовном и материјалном животу. Кад би човечанство имало очи да би је видело и добар њух за њу како би је увек осећало, кад би дошло до тога да му поезија буде потребна као ваздух и сунце, никад не би било крвопролића. Ако је у рату непријатељ могао видети поезију подвига, храбрости, непријатељство и окрутност би нестали сами од себе."

Европски интелектуалац, оснивач бугарског ПЕН клуба и његов дугогодишњи председник, Дора Габе је, заједно са Елисаветом Багрјаном, непоновљива појава у бугарској поезији 20. века. Отац песникиње је Петар Габе, досељеник руског порекла, друштвени посленик, економиста и пословни човек. 1903. године Дора Габе завршава гимназију у Варни након чега своје школовање наставља на факултету природних наука Софијског универзитета. Али је књижевност одувек била њена највећа пасија због чега се Дора опредељује за хуманитарне науке. Студира француски језик и књижевност у Женеви и Греноблу, а паралелно с тим објављује своје песме у часописима "Мисао" "Демократски преглед" и "Ново друштво".

У испољавању свог талента за књижевност Дора Габе стасава под окриљем познатог бугарског песника Пеја Јаворова. "Ви сте рођени да будете песникиња", овим речима се Јаворов обратио Дори када је први пут прочитао њене песме које је написала још у гимназији. У Софији Дора живи у изнајмљеном стану заједно са песникињом Екатерином Ненчевом која ју је упознала са Јаворовим. Из њиховог пријатељства проистиче велика љубав, али тек годинама касније Дора признаје: "Човеку је потребна једна велика љубав. Једна једина која ће бити довољна за цео живот. Волим истински једино Јаворова."

"Једног дана ми је Катја Ненчева рекла: "Јаворов нас је позвао у Народну библиотеку". У то време је он био секретар библиотеке. Када сам је зачуђена упитала како то да он зна за мене, Ненчева ми је признала да му је тајно од мене однела песме које сам написала у школи и да су их заједно читали након чега је дао своју оцену пуну благонаклоности и лепих речи. "Има нешто у њој, нек' дође да се упознамо", рекао је он. Прошло је пар дана. Ја сам се и даље противила тој идеји, док смо једног дана случајно срели Јаворова на улици. "Зашто нисте дошли?", питао ме је он гледајући ме благонаклоно. "Чекао сам Вас." Он ме је чекао… Звучало је невероватно. Утицај који је Јаворов извршио на мене и моје прве покушаје, у најранијој младости, допринео је формирању мог стила писања који се одликује сажетошћу и краткоћом, што је карактеристично како за моје песме за децу, тако и за оне за одрасле. Чак и у прози је био препознатљив његов утицај. Тако сам ја остала верна свом професору. Када је нека од мојих песама стицала велику популарност, увек сам се са великом захвалношћу сећала Јаворова. Један живот није довољан како би се човек одужио мајстору као што је био Јаворов."

Други мушкарац који је оставио дубок печат на живот и стваралаштво Доре Габе је књижевни критичар Бојан Пенев. Он је састављач њене прве збирке песама "Љубичице", а касније је постао њен животни сапутник. У периоду од 1911. до 1932. године Дора је у више наврата, сама или са супругом, боравила у Пољској, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Чешкој, Француској, Великој Британији. У то време је Дора Габе била најбољи преводилац са пољског језика. До последњег часа је преводила и песме са чешког, руског, француског и грчког. Али је она свакако остала запамћена по својим песмама које су јој одредиле битно место у историји бугарске књижевности. Велик је допринос Доре Габе стваралаштву за децу, а дебитовала је у том жанру 1921. године. Касније су њене дечје песме постале обавезна лектира за најмлађе читаоце, а већ деценијама хиљаде бугарских читалаца се проналази у стваралачком свету једне од најистакнутијих бугарских песникиња.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова