Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1984. - „Аполонија“- почетак

БНР Новини
Фотографија: архива

Један од најимпресивнијих и најомиљенијих догађаја у култури Бугарске већ дуже од 30 година је фестивал уметности „Аполонија“. Од 1984. г. до данас он се у току 10 дана одржава крајем лета у Созополу. Ове године Празници уметности ће бити отворени 28. августа. Ликовни и драмски уметници, музичари, редитељи, песници и прозаисти окупљају се у малом граду на обали Црног мора да би представили оно најбоље из актуелне културне продукције у земљи.

У Тонском архиву БНР откривамо интервју утемељивача фестивала проф. Дима Димова – прослављеног домаћег виолинисте у којем он евоцира успомене на зачетке овог културног форума:

Када је поникла идеја о успостављању фестивала „Аполонија“, музика је имала исту тежину као и све остале уметности, а ја као музичар никад нисам вукао на своју страну. У оним годинама је било веома важно да изађемо из оквира клишеа и ми смо то учинили кроз ове празнике који дају простора креативности и иновативности. Постојала је„стишана“ слобода уметника и кад би се неко дрзнуо да испусти дух из боце, то га је скупо коштало. Бити слободан данас у много већој мери зависи од нас самих. Ја лично полажем велике наде у младе уметнике који стасавају у Бугарској, а неки од њих се школују и у иностранству. Овај наш фестивал је добра прилика да се они испоље овде и да кроз континуирани културни дијалог доприносимо настанку нових драгоцених културних добара.

Прошле године „Аполонија“ је богатим програмом прославила своју 30-годишњицу. Један од главних догађаја био је концерт у знак сећања на великана бугарске оперске уметности Николе Гјузелева, који је 1984. године отворио празнике уметности у новоизграђеном амфитеатру Созопола. Том приликом он је поручио: „Чувајте овај фестивал!“

У току три деценије негује се традиција окупљања уметника и публике у малом граду на јужном бугарском приморју и упркос свим тешкоћама тај догађај умногоме помаже развој Созопола, својом атмосфером привлачи и радује љубитеље позоришта, музике, књижевности, филма, балета, пластичних уметности и архитектуре.

О томе прича уметнички директор „Аполоније“ Маргарита Димитрова:

Пре тридесетак година мештани су на нас гледали са извесним предубеђењем, а сада нас радо очекују и угошћују. Созопол се претворио у културно и туристичко средиште. Мислим да је „Аполонија“ дала подстицаје целокупном развоју овог подручја. Сваке године настојимо да овде приказујемо оно најбоље и најзанимљивије на пољу уметности.

Песникиња Мирела Иванова, један од чешћих учесника овог културног збивања, рекла је једном како јој „Аполонија“ личи на жену, која је својом дугом лепом косом прекрила цео град. На почетку своје четврте деценије она и даље шармира овом невенућом лепотом која инспирише песништво и сваку другу врсту стваралаштва.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Петар Слабаков

2009. - Петар Слабаков: „Часна реч је више од закона“

Бугарска нема своје Прашко пролеће, Плишану револуцију, независни синдикат „Солидарност“, дисиденте типа Вацлава Хавела и Леха Валенсе. Главни разлози за то су психологија и менталитет Бугара и репресије над интелигенцијом након просовјетског..

објављено 12.11.15. 12.15

2008 - Константин Павлов – у утроби кита

„Интервју у утроби кита “ - Где си био - питају ме – више од три деценије? - Био сам у утроби Кита. Сви видите, а намерно питате. - Како си се провео - питају ме - три деценије у његовом трбуху? - И то знате – коцку..

објављено 7.11.15. 09.30

2007. – Бугарска у ЕУ – између евро-оптимизма и евроскепсе

„У сваком другом аспекту, сем географског Европа је вештачки конструкт“. Ове збуњујуће речи Маргарете Тачер могу се прочитати у њеним мемоарима. У 80-им годинама 20. века „Челична леди“ је извукла Велику Британију из економске кризе и вратила јој..

објављено 29.10.15. 11.42