Древно астрономско постројење или случајно нагомилане џиновске стене? Светилиште трачког племена Одриса или природна појава? Највероватније научници се никада неће сложити око тога шта тачно представља тзв. мегалит крај места Бузовград надомак Казанлака. Једно је међутим сигурно – свако ко се нађе у његовом подножју, остаје запањен овим непоновљивим призором. Која је снага створила ту задивљујућу громаду џиновских стена на рубу страховитог амбиса? Да ли је могуће да су ову савршену конструкцију са квадратним отвором у средини посложиле природне стихије или је то дело древних, а данас већ непознатих људских вештина?

Овај амблематични споменик, наслоњен на стрму литицу изнад Долине ружа, већ је приступачнији за туристе, заједно са још неколико историјских и природних знаменитости у околини. Прошле јесени отворена је еко стаза која води у тајновите пределе тзв. Срнене Средње горе.

У древности се веровало да излазак сунца симболизује рађање новог живота и уопште градивно начело, док је залазак био симбол смрти и преласка у царство мртвих. Наши преци су градили своје астрономске опсерваторије и пећинска светилишта, где су у молитвама боговима дочекивали свануће и залазак сунца. Претпоставља се да је мегалит крај Бузовграда имао управо такву намену. Нагомилани камени блокови у централном делу формације обликују својеврсни правоугаони „прозор“, тако да се на дан летњег солстицијума – најдужег дана у години, последњи сунчеви зраци са скоро математичком прецизношћу провлаче кроз пећински отвор. Мештани зову мегалит „Врата Богиње“ и сваког 21. јуна окупљају се овде да би посматрали како ће се диск сунца „провући“ кроз камени прозор.

Научници датирају ово постројење на други миленијум пре Христа, мада нису једнодушни да је то древно светилиште. Неки од њих сматрају да ова необична формација није ништа друго до игра природе и људске уобразиље. Већ покојни бугарски траколог проф. Александар Фол међутим разликовао је у тој каменој громади прави трон, жртвеник, као и узвишицу, који су коришћени за време религиозних ритуала. Према њему, мегалит је лоциран на једном од врхова троугла. На осталим врховима налазе се могила Голема Косматка и Сеутополис – древна престоница трачког племена Одриса која је остала под водом вештачке акумулације Копринка. „Овај предео је јединствен - осејан је скроз трачким могилама и светилиштима“- каже Крстјо Петков, секретар туристичког друштва „Орлово гнездо“ из суседног града Казанлака. Прошле јесени општина Бузовград, заједно са волонтерима друштва су изградили еко стазу која води до феноменалног мегалита, који је стекао славу „бугарског Стоунхенџа“. Маршрута се преваљује негде за два и по часа и укључује још неколико историјских и природних знаменитости. Као што су трагови касно античке тврђаве Бузово кале, грађене у 5-6. веку.

„Тврђава је бранила северне приступе Средњој гори, одакле су се могли посматрати читава Долина, као и старопланински превоји - објашњава Крстјо Петков. - Утврђење има сложен грађевински план, простире се на стрмој литици, у чијем се подножју налази водени извор. Пред очима се открива прелепа панорама. Овај предео осејан је остацима тзв. черковишта. То су касноантички хришћански храмови са базикалним, односно подужним планом из 4-6. века после Христа. Претпоставља се да су грађене за становнике насељених места у подножју Средње горе и гарнизон који је чувао тврђаву. Нова еко стаза води и до трачке гробнице са тзв. есхарама или жртвеним огњиштима. Састоји се од ходника и погребне камере, који су изграђени од гранитних блокова. Пронађена је пре две године, али конзервациони радови нису завршени, тако да је још увек недоступна за туристе. Све у свему, маршрута је веома сликовита и пружа предиван поглед на долину.“

Огромни камени блокови који су попут дечјих играчака неког великана разбацани широм Средње горе, распаљују машту. Ако се дуже загледаш у њих, открићеш фигуре животиња, карактеристична људска лица па чак и да тако кажемо… специфичне делове људског тела. Такав је случај са тако званим Мушким каменом, до којег води једно двадесетоминутно скретање са маршруте. Сличну, поприлично збуњујућу природну „конструкцију“, откривамо и у непосредној близини мегалита. Мештани га зову „Очев камен“, а Трачани су га по свему судећи користили за своје ритуале, везане за плодност и снагу. Али то су ипак само претпоставке. Сумњиве су и теорије према којима су удубљења с јужне стране „Врата Богиње“ урадили наши преци. Мештани тврде да су та удубљења пре резултат савременије људске интервенције. „Урађена су тако што се у стену уклини суво дрво да би се на тај начин камен поцепао у правој линији“ - тврди  Крстјо Петков. 

Ако се на заласку сунца обрете у том мистериозном пределу и успете да се огромним каменим блоковима испете до џиновског „прозора“, завирите кроз њега. Осетићете смрзавајући дах вечности. „Управо овде прешао је у оноземаљски свет проф. Александар Фол /1933-2006./, проналазач мегалита“, читамо на спомен плочи, коју је нечија рука причврстила на камен. Дали је можда професор прозрео неке тајне, које ће нама, обичним смртницима, остати недокучиве? Тешко да ћемо икад сазнати истину, али ништа не смета да пустимо машту на вољу!

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: Венета Николова